Mesečni dohodak u iznosu od 500 dolara osiguran je za 125 osoba. Nisu bili uslovljeni time da moraju da rade da bi dobili dohodak. Tokom godinu dana je analizirano koje su posledice ovakvog davanja novca.
U tom periodu uspeli su da podstaknu rast zaposlenosti na puno radno vreme za 12 posto. Pojedini su podstaknuti da rade duže.
Uočeno je da su oni koji su dobijali dohodak bili manje anksiozni i depresivni. Uspeli su kvalitetnije da provode vreme s decom, a neki su novac iskoristili da bi platili zdravstvenu negu članovima porodice. Bilo je i onih koji su novac potrošili na dodatno obrazovanje i unapređenje socijalnih veština.
Univerzalni osnovni dohodak je osiguran projektom "Demonstracija ekonomskog osnaživanja u Stoktonu" (Stockton Economic Empowerment Demonstration). Cilj je bio pokazati da je siromaštvo pre svega posledica nedostatka novca, a ne posledica karaktera ljudi. Istraživači koji su radili na ovom projektu su ukazali na to da novac daje priliku za određivanje ciljeva, donošenje odluka i prihvatanje rizika.
Ovo nije prva provera uticaja univerzalnog osnovnog dohotka. Naime, 2017. Finska je osigurala mesečni dohodak od 560 evra za 2.000 nezaposlenih osoba. Nakon dve godine je uočeno da su se osećali srećnije, da su bili zdraviji i da su imali više samopouzdanja.
S obzirom na ovakva iskustva, vlasti pojedinih država su osigurale prihode za najsiromašnije stanovnike tokom pandemije koronavirusa, a među njima su bile i Sjedinjene Američke Države.
Kritičari univerzalnog osnovnog dohotka smatraju da on previše košta, posebno ako se kontinuirano dugo isplaćuje, objavili su iz Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
Kurir.rs/Klix
NE PROPUSTITE
