Rođena 15. decembra 1924. u Zarluiu kao ćerka glavnog kantora jevrejske zajednice, Ester - u to vreme još uvek sa prezimenom Loevi - bila je dete kada su nacionalsocijalisti preuzeli vlast u Nemačkoj i promenili joj ceo život.
Šikaniranje u školi, odvajanje od roditelja, tri koncentraciona logora i marš smrti - Ester Bežerano je sve ovo morala da doživi.
U svojim "Memoarima" je napisala da su ih u Aušvicu, nju i ostale ljude koji se iscrpljeni, posle višednevnog transporta izlazili iz stočnih vagona, SS-ovci su dočekali rečima: Dakle, vi Jevrejske svinje, sad ćemo vam pokazati šta znači rad.
Bila je dodeljena u radnu četu i morala je da vuče teško kamenje.
Ali onda je čula glasinu: SS-ovci su tražili devojke za orkestar u logoru za uništavanje ljudi, Aušvic Birkenau. Prijavila se, i bila primljena - kao harmonikašica. Do tada nikada nije držala harmoniku u ruci. Samo spretnost sviranja klavira, muzikalnost i nepokolebljiva volja za preživljavanjem učinili su nemoguće.
A orkestar - to je bilo čisto preživljavanje: 40 mladih žena moralo je da svira kad su logoraši kretali maršem do mesta gde su radili i kada su stizali vozovi sa novima - iz cele Evrope.
"Znaš - sada idu u gasne komore a moraš tamo da stojiš i sviraš", rekla je Ester Bežerano za DW 2014. To je bilo najgore što je doživela u Aušvicu.
Po završetku rata, Ester Bežerano, koja je prethodno bila deportovana u ženski koncentracioni logor Ravensbrik, konačno je ispunila svoj dečiji san: da postane pevačica.
Studirala je pevanje u Tel Avivu. Na jednoj turneji je upoznala oca svoje dece.
Njen život posle rata bio je srećan.
Zbog zdravstvenih problema svog supruga, odlučila je da se 1970ih vrati u Nemačku. U Hamburg - svesno u grad s kojim u detinjstvu nije imala nikakve veze. Isprva se pitala, šta su ti ljudi na ulici, oko nje - radili u ratu.
"Kad bih videla ljude koji su bili malo stariji od mene, uvek sam pomislila - možda su to ubice mojih roditelja, moje sestre?", rekla je za DW.
Zajedno sa Anitom Lasker-Valfiš, Ester Bežerano je dugo bila jedna od poslednjih preživelih zloglasnog devojačkog orkestra u Aušvicu.
Bežerano je skoro do samog kraja svog dugog života bila posvećena borbi protiv ksenofobije. I neretko je zbog toga bila napadana - s desne strane.
Čak se sa 93 godine kandidaovala za Bundestag 2017. za DKP (Nemačku komunističku partiju), ali je povukla kandidaturu.
Ester Bežerano umrla je u 97. godini u svom domu u Hamburgu. Ova sitna žena puna energije i duha - nedostajaće Nemačkoj.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
