Briselski portal Politiko preneo je, pozivajući se na diplomate, analitičare i dobro obaveštene izvore, da bi posle 72 godine NATO mogao prvi put da imenuje ženu za šefovsku poziciju.
Kako su odnosi EU i Rusije i dalje vrlo zategnuti, pretpostavlja se da bi izbor kandidatkinje iz istočne Evrope bila dobra ideja i poslao bi snažnu poruku Moskvi.
Uz Grabar-Kitarović, bivšu predsednicu i ministarsku spoljnih poslova i saradnicu genseka NATO, najviše šansi imaju predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte i sadašnja predsednica Estonije Kersti Kaljulaid.
Iako svi najviše šansi daju Grabar-Kitarović, postoji mogućnost da na samitu NATO lidera u Madridu krajem proleća ili početkom leta naredne godine jedna od drugih kandidatkinja dobije poziciju u NATO, naročito jer mnogima ne odgovara prevelika bliskost koju je bivša predsednica Hrvatske pokazala u odnosu sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.
Cilj jeste da se odnosi srede, ali ne i da toliko otople.
Vest o favoritskoj poziciji Grabar-Kitarović u Hrvatskoj je dočekana relativno mlako. Čelni političari su pozdravili vest ali vrlo suzdržano, dok se analitičari i komentatori još nisu oglasili tim povodom.
Predsednik Zoran Milanović, od koga je Grabar-Kitarović izgubila 2019. godine, rekao je da bi za Hrvatsku to bilo korisno, ali da do izbora ima još godinu dana.
"Ne bih imao ništa protiv, ali to je za godinu dana. Draže mi je da je ona, ali polako. To bi bilo korisno za Hrvatsku. Bi li bila dobra? Bi, nadam se da bi. Možda je čak i prekvalifikovana", rekao je Milanović hrvatskim medijima.
Premijer Andrej Plenković nije bio iznenađen nagađanjima da bi bivša hrvatska predsednica iz redova HDZ-a mogla doći na čelno mesto u NATO-u.
"Nije me ništa iznenadilo, imala je ugled, radila je u NATO-u, sigurno je jedna od onih koji su indicirani da to preuzmu. Drago mi je", rekao je Plenković.
Kolinda: Nisam iznenađena, ali sam uistinu počastvovana
Priznajem, nisam iznenađena, ali sam počastvovana time što me se spominje u tako uglednom društvu za tu vrlo važnu dužnost, rekla je Kolinda Grabar-Kitarović.
"Uostalom, to je i svojevrsno priznanje i dodatna međunarodna potvrda za Hrvatsku. Reći bilo što više od toga u ovom trenutku bilo bi uistinu preuranjeno i krajnje neprofesionalno", kratko je prokomentarisala spekulacije iz Brisela.
Diplomatski izvori oprezni su kad je reč o mogućnosti da Grabar-Kitarović postane nova generalna sekretarka NATO-a jer, kaže jedan od njih, to su tek spekulacije koje su počele među političkim analitičarima.
"Kolinda Grabar-Kitarović ima briljantnu karijeru, od ambasadorka u Sjedinjenim Američkim Državama, ministarke, pomoćnice glavnog predstavnika do predsednice, i to joj je prednost u odnosu na druge kandidatkinje koje se spominju. Osim toga, rado je viđena u briselskim krugovima, Amerikanci je vole i nije se ozbiljno zamerila nikome na međunarodnoj sceni, dakle, vrlo dobro kotira. Ali, potrebno je biti oprezan, jer na tu temu nije održan nijedan sastanak i lobiranje još nije počelo", rekao je kaže sagovornik Jutarnjeg lista.
Za ozbiljniju priču, dodaju u diplomatskim krugovima, potreban je signal moćnih, SAD-a, Francuske i Nemačke.
"To bi bilo sjajno za Hrvatsku i dobro je da ima podršku i predsednika i premijera. Ako nagađanja postanu ozbiljnija, onda kreće lobiranje. Plenković je u odličnim odnosima s (Emanuelom) Makronom, (Angela) Merkel je još tu, a Kolinda je u dobrim odnosima sa svima. Ali, o tome oprezno, jer ko sada pokaže nestrpljenje, taj će prvi ispasti", napominje se u diplomatskim izvorima.
U slučaju da Grabar-Kitarović ipak ne prođe, ko su njene protivkandidatkinje?
Dalija Gribauskajte
Kao prva žena na čelu Litvanije, Gribauskajte je izgradila reputaciju žestokog kritičara Vladimira Putina što joj može doneti poene u razmatranju za mestp šefa NATO.
Zalagala se za snažnije sankcije Zapada protiv Rusije i odlučno je odbijala bližu saradnju sa Moskvom, što pak može da se pokaže i kao problem jer se novi američki predsednik Džo Bajden nedavno obavezao da će raditi na unapređenju odnosa Rusije i Zapada, pa mu šef Severnoatlantske (vojne) alijanse koji ne može očima da vidi Ruse tu možda ne bi odgovarao.
Gribauskajte je jedina predsednica Litvanije koja je izabrana za drugi mandat. Potpisala je zakon kojim se legalizovala upotreba medicinskog kanabisa u zemlji.
Kersti Kaljulaid
Aktuelna predsednica Estonije je prva žena na čelu ove države i četvrti predsednik od dobijanja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Kaljulaid je šampionka digitalne reforme. Estonija je 2019. postala prva zemlja koja je ponudila vize "digitalnim nomadima" i na taj način omogućila ljudima da godinu dana rade u Estoniji.
Takvi potezi doveli su do toga da zemlja postane raj za "jednoroge", startapove čija tržišna vrednost premašuje milijardu dolara. Čak četiri "jednoroga" rade iz Estonije.
Kako je odvajanje zemlje za odbranu jedan od ključnih faktora koji može da pomogne ili odmogne kandidatima, Kaljulaid tu ne mora da brine jer Estonija izdvaja više od 2 posto BDP-a na odbranu.
Kaljulaid je 12 godina bila predstavnik Estonije u Revizorskom sudu EU i konkurisala je za mesto generalnog sekretara OEBS-a.
Politikovi izvori u Briselu pominju i potencijalnog kandidata iz Velike Britanije, kako bi London pokazao da je i dalje moćna vojna sila na Starom kontinentu i pored izlaska iz EU, ali bivša premijerka Tereza Mej nema previše šansi jer se nije pokazala na visini zadatka tokom Bregzita.
Sa druge strane, ako NATO ipak ostane dosledan devizi da živimo u muškom svetu, onda su u igri kandidati Holandije (premijer Mark Rute), Italije koja već neko vreme "merka" tu poziciju, Rumunije - jer odvajaju 2 posto BDP za odbranu, možda čak i Francuske jer iako neće birati svog genseka, imaju mogućnost veta.
Iz Brisela poručuju da je kvalifikovanost kandidata najvažnija i da će naglasak biti na veštinama komunikacije, menadžmenta i vođstva. No, tu ne treba isključiti ni političke ciljeve najuticajnijih saveznika - Nemačke, Francuske, SAD i Britanije.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
