Kako prenosi CNN, reč je o trećem slučaju ekstremnog topljenja u protekloj deceniji tokom koje se otapanje leda proširilo dalje u unutrašnjost.
Grenland je u utorak izgubio više od 8,5 milijardi tona površinske mase, a od nedelje 18,4 milijarde tona, javlja Danski meteorološki institut.
Iako ovonedeljni ukupan gubitak leda nije bio ekstreman kao onaj iz 2019. godine, površina ledenog pokrivača koji se otopio je veća.
"Radi se o značajnom otapanju. 27. jula većina istočne polovine Grenlanda od severnog pa sve do južnog vrha se uglavnom otopila, što je neuobičajeno", rekao je Ted Skambos, naučnik sa Univerziteta u Koloradu.
Kako klimatske promene zagrevaju planetu, gubitak leda se povećava. Prema nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Cryosphere, Zemlja je od sredine 1990ih izgubila 28 biliona tona leda, mahom sa Arktika, uključujući Grenland.
"U poslednjoj deceniji već smo videli da je topljenje leda na Grenlandu postalo sve ozbiljnije. Kako atmosfera nad Grenlandom nastavlja da se zagreva, ekstremni događaji poput ovog će postati sve učestaliji", rekao je Tomas Slejter, glaciolog sa Univerziteta u Lidsu i koautor izveštaja o topljenju leda na Grenlandu.
Iako ovo otapanje leda po količini nije rekordno, razmere ovih događaja jasan su signal da će klimatske promene izazivati sve više ovakvih događaja.
"Sve u svemu, vidimo da se Grenland topi češće", rekao je Skambos.
Na Grenlandu su se 2019. otopile oko 532 milijarde tona leda. Tokom te godine neočekivano vruće proleće i julski toplotni talas doveli su do toga da gotovo cela ledena površina počne da se topi. Rezultat toga je bio da je globalni nivo mora trajno porastao za 1,5 milimetara.
Kako se površina Grenlanda i dalje odmrzava, Slejter navodi da su obalni gradovi širom sveta osetljivi na poplave izazvane olujama, naročito kada se ekstremno vreme poklopi sa visokom plimom. Očekuje se da će topljenje grenlandskog leda do kraja veka podići svetski nivo mora između 2 i 10 centimetara.
Ledene ploče se tope kako zbog visokih temperatura tako i zbog visokih temperatura okeana, što je sve posledica klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Naučnici upozoravaju da je više nego očigledno da se klimatske promene ubrzavaju i navode da će, ako se emisije štetnih gasova ne smanje, ovako ekstremni događaji biti sve češći.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
