Tada sam pozvan u Kabul da komandujem specijalnim snagama Aganistana. Ali talibani su već ulazili u grad, bilo je prekasno. Iscrpljen sam. Frustriran sam. I ljutit sam, za Njujork Tajms piše general Sami Sadat, komandant Afganistanske nacionalne armije.
Istina je da smo izgubili volju za borbom, ali...
Predsednik (SAD) Bajden rekao je prošle nedelje da američke trupe ne mogu i ne treba da se bore i ginu u ratu u kom avganistanske snage nisu voljne da se bore same za sebe. Istina je da je avganistanska vojska izgubila volju za borbom. Međutim, to se dogodilo zbog rastućeg osećaja da su nas napustili naši američki partneri i zbog nepoštovanja i nelojalnosti, što se odražava u tonu i Bajdenovim rečima u poslednjih nekoliko meseci. Nije da nema krivice i na avganistanskoj vojsci. Imali smo svojih problema, nepotizam i birokratiju, lai na kraju smo prestali da se borimo zato što su naši partneri to već učinili pre nas.
Teško mi je da gledam Bajdena zapadne lidere kako krive avganistansku vojsku za kolaps, a ne spominju uzroke zbog kojih se to dogodilo. Političke podele u Kabulu i Vašingtonu ugušile su vojsku i ograničile našu sposobnost da radimo svoj posao. Gubitak borbene logističke podrške, koju su SAD godinama pružale, nas je osakatio, kao i nedostatak jasnih smernica američkih i avganistanskih lidera.
Vodio sam 15.000 ljudi, izgubio sam stotine vojnika i oficira
Ja sam general s tri zvezdice (general pukovnik) u avganistanskoj vojsci. Kao zapovednik 215. maivandskog korpusa 11 meseci sam vodio 15.000 ljudi u borbenim operacijama protiv talibana na jugozapadu Av
ganistana. Izgubio sam stotine oficira i vojnika. Zato sam, iscrpljen i frustriran, želeo da ponudim praktičnu perspektivu i odbranim čast avganistanske vojske. Nisam ovde da rehabillitujem vojsku od grešaka. Međutim, činjenica je da su se mnogi od nas hrabro i časno borili, da bi nas američko i avganistansko rukovodstvo izneverilo.
Pre dve nedelje, dok sam se borio da sačuvamo južni grad Laškar Gah od talibana, predsednik Ašraf Gani imenovao me je za zapovednika avganistanskih specijalnih snaga, najelitnijih boraca u zemlji. Nevoljno sam napustio svoju jedinicu i 15. avgusta stigao u Kabul spreman za borbu, nesvestan koliko je situacija već bila loša. Zatim mi je Gani dao dodatni zadatak obezbeđivanja sigurnosti u Kabulu. Ali nisam ni imao priliku, talibani su se približavali, a Gani je pobegao iz zemlje.
Ogroman osećaj izdaje
Osećaj izdaje je ogroman. Nagli beg Ganija okončao je napore da se s talibanima pregovara o privremenom sporazumu za prelazni period, koji bi nam omogućio da zadržimo grad i pomognemo u upravljanju evakuacijama. Umesto toga, usledio je haos, što je rezultiralo očajnim prizorima na aerodromu u Kabulu.
Kao odgovor na te scene Bajden je 16. avgusta rekao da su se avganistanske snage urušile, "ponekad bez pokušaja borbe". Ali borili smo se, hrabro, do kraja. Izgubili smo 66.000 vojnika u poslednjih 20 godina, što je jedna petina naše procenjene borbene snage.
Pa zašto se raspala avganistanska vojska? Postoje tri razloga
Prvo, mirovni sporazum bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa s talibanima u februaru 2020. godine u Dohi osudio nas je na propast. Time je američkim interesima u regionu stavljen rok trajanja. Drugo, izgubili smo kooperantsku logistiku i održavanje, koji su ključni za naše borbene operacije. Treće, endemska korupcija u Ganijevoj vladi, koja se pružala do višeg vojnog rukovodstva i već dugo sakatila naše snage na terenu, nepopravljivo nas je sputala.
Sporazum Trampa i talibana oblikovao je okolnosti za trenutnu situaciju tako što je u suštini ograničio napadne borbene operacije američkih i savezničkih jedinica. Američka pravila angažovanja vazdušnih snaga kao podrška avganistanskim snagama bitno su se promenila preko noći, a talibani su ohrabreni. Mogli su već da osete pobedu i znali su da se samo čekju potez Amerikanaca. Pre tog dogovora talibani nisu imali značajnijih pobeda u bitkama protiv avganistanske vojske. Nakon dogovora? Gubili smo desetine vojnika dnevno.
Sve je krenulo nizbrdo kad je Bajden potvrdio da će se držati Trampovog plana. Ipak, nastavili smo da se borimo. Međutim, potom je Bajden u aprilu potvrdio da će se držati Trampovog plana i postaviti uslove za povlačenje SAD. Tada je sve krenulo nizbrdo. Avganistanske snage obučavali su Amerikanci, koristeći američki vojni model, temeljen na visoko tehničkim specijalizovanim izviđačkim jedinicama, helikopterima i vazdušnim napadima. Izgubili smo superiornost nad talibanima kad nam je vazdušna podrška presušila i kad nam je nestalo municije.
Kooperanti su održavali naše bombardere i naše jurišne i transportne avione tokom celog rata. Do jula je većina od 17.000 logističkih kooperanata otišla. Tehnički problem sada je značio da će helikopter Black Hawk, transportni avion C-130 ili nadzorni dron biti prizemljeni. Kooperanti su sa sobom odneli i odgovarajući softver i oružane sisteme. Fizički su uklonili naš helikopterski protivraketni obrambeni sistem. Nestao je i pristup softveru na koji smo se oslanjali za praćenje naših vozila, oružja i osoblja. Obaveštajni podaci u stvarnom vremenu su nam takođe uskraćeni.
Bajden je naredio potpuno i ubrzano povlačenje
Talibani su se borili snajperima i improviziranim eksplozivnim napravama, dok smo mi izgubili mogućnost delovanja iz vazduha i laserski navođeno naoružanje. A budući da bez podrške helikoptera nismo mogli da snabdevamo baze, vojnicima je često nedostajalo podrške za borbu. Talibani su zauzeli mnoge baze, a na drugim mestima predale su se cele jedinice.
Potpuno i ubrzano povlačenje, koje je naredio Bajden, samo je pogoršalo situaciju. Zanemario je uslove na terenu. Talibani su imali siguran datum odlaska Amerikanaca i nisu se bojali vojne odmazde za bilo šta što su učinili u međuvremenu, osećajući nedostatak volje SAD. I tako su talibani stalno jačali. Moji vojnici i ja trpeli smo i po sedam talibanskih auto-bombi dnevno tokom jula i prve nedelje avgusta u provinciji Helmand. Ipak, nismo popustili.
Korupcija prožela vladu i vojsku, to je nacionalna tragedija
Ne mogu da zanemarim treći faktor. Postoji dobro dokumentovana korupcija, koja je prožela našu vladu i vojsku. To je zaista naša nacionalna tragedija. Toliko je naših lidera, uključujući i vojnih komandanata, postavljeno zbog svojih ličnih veza, a ne zbog sposobnosti. Ta imenovanja imala su poguban uticaj na nacionalnu vojsku, jer je liderima nedostajalo vojno iskustvo da bi bili delotvorni ili stekli poverenje ljudi od kojih se traži da rizikuju svoje živote. Poremećaji u ishrani i snabdevanju gorivom, što je bila posledica korumpirane raspodele ugovora, uništili su moral mojih trupa.
Poslednji dani borbe bili su nadrealni. Intenzivno smo se borili protiv talibana na terenu dok su američki borbeni avioni kružili iznad nas, samo gledajući šta se događa. Naš osećaj napuštenosti i izdaje može se uporediti samo s frustracijom koju su nam američki piloti preneli. Bili su prisiljeni da gledaju rat na terenu, ali nisu mogli da nam pomognu. Pod talibanskom vatrom moji su vojnici čuli avione i pitali se zašto nam ne pružaju vazdušnu podršku. Naš moral je bio uništen. Širom Avganistana vojnici su prestali da se bore. Držali smo Laškar Gah u žestokim borbama, ali kako je ostatak zemlje pao, nedostajala nam je podrška za nastavak borbi i povukli smo se u bazu. Moj korpus, koji je nastavio s borbom i nakon što sam pozvan u Kabul, bio je jedan od poslednjih koji se predao, tek nakon pada glavnog grada.
"Ovo nije bio samo afganistanski rat, izdali su nas" Izdali su nas političari i predsednici.
Ovo nije bio samo avganistanski rat, bio je to međunarodni rat, u kome je bilo uključeno mnogo vojski. Bilo bi nemoguće da samo jedna vojska, naša avganistanska, preuzme zadatak i nastavi da se bori. Ovo je bio vojni poraz, ali je proizašao iz političkog neuspeha, zaključio je general Sami Sadat.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
