Proizvodnja će ove godine biti za 29 odsto niža nego u 2020. i dosegnuće 33.3 miliona hektolitara. U odnosu na prosek u proteklih pet godina biće manja za četvrtinu.
"Prolećni mrazevi smanjili su dobar deo proizvodnje i ona će biti najniža u istoriji, slabija nego u 1991. i 2017. godini", navelo je ministarstvo u saopštenju.
Proizvodnja je i u te dve godine trpela zbog oštrog prolećnog mraza, napominje Rojters.
Ovogodišnje gubitke produbiće pojava bolesti vinove loze, ističu u ministarstvu.
U avgustu je ministarstvo procenilo da će proizvodnja vina ove godine pasti od 24 do 30 odsto, na 32.6 do 35.6 miliona hektolitara.
Gotovo sve domaće vinogradarske regije našle su se na udaru nepovoljnih vremenskih uslova, ali u različitom intenzitetu, objavilo je ministarstvo.
Proizvodnja u regiji Šampanja pada za 36 odsto
Tako bi proizvodnja u regiji Šampanja trebalo da padne za 36 odsto usled obilnih letnjih padavina, koje su pogodovale razvoju plesni i povećale gubitke povezane sa mrazom. Plesan izaziva sušenje grozdova i lišća, podseća Rojters.
Proizvođači su u julu upozorili da bi čak polovina berbe mogla biti izgubljena, iako snabdevanje tržišta neće biti ugroženo, zahvaljujući zalihama iz prethodnih godina.
Regija Burgonj-Božole takođe je teško pogođena i njena proizvodnja bi trebalo da bude gotovo prepolovljena u odnosu na 2020., i to zbog mraza, tuče i bolesti, koji su uništili dobar deo uroda burgundca, saopštilo je ministarstvo.
U regiji Bordo proizvodnja bi trebalo da padne za četvrtinu. Područje Sovinjona teško je pogodio mraz, pa će se smanjiti proizvodnja belog vina, dok je sorta grožđa merlot, koje se posebno koristi u proizvodnji vina zaštićenog porekla iz Sent-Emiliona i Pomerola, pretrpela napade bolesti.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
