Fabris Leđeri, direktor Fronteksa, evropske agencije za graničnu i obalsku stražu, rekao je Rojtersu da se ta institucija priprema za potencijalni priliv tradicionalnim rutama poput Turske i Grčke, ali i novim poput Belorusije koju Brisel optužuje da šalje ilegalne migrante preko granice.
Fronteks "prati šta se događa“ u samom Avganistanu, ali i u susednim državama poput Irana, Pakistana, Tadžikistana, Turske, Uzbekistana i Turkmenistana, rekao je on.
"Da li će ljudi kojima je potrebna međunarodna zaštita uspeti da pobegnu iz Avganistana, zavisi od događanja u toj državi. Verovatnije je da će do EU prvo probati da stignu Avganistanci koji su već u inostranstvu", smatra Leđeri.
EU je pokušala da reformiše svoj migracioni sistem posle izbegličke krize 2015. i 2016., kad je u Evropu stiglo više od milion izbeglica.
EU je sada spremnija da vrati migranate u njihove domovine ako im nije odobren azil. Leđeri je rekao kako je granična policija danas bolja u prepoznavanju države porekla nego što je bila pre šest godina.
"Sad ne možemo da vraćamo Avganistance u Avganistan. Naravno da ne možemo. Ali možemo da vraćamo one koji glume da su Avganistanci“, rekao je on.
Migracija Avganistanaca u Evropu mogla bi da postane deo evropskog spora sa Belorusijom koju Brisel optužuje da avionima dovodi ljude sa Bliskog istoka, a potom ih ilegalno šalje preko granice, zbog čega je Litvanija ove godine zabeležila povećanje broja dolazaka od 1500 posto.
Minsk, optužen da se tako sveti Evropi za sankcije uvedene zbog kršenja ljudskih prava, odbacuje tvrdnje da to čini.
"Događaji sa Belorusijom otvorili su svima oči“, rekao je Leđeri. "Taj način podsticanja migranata... Kriminalne mreže žele da zarade, ali državne institucije to rade zbog geopolitike, a to je druga priča“.
"O geopolitičkim faktorima zavisi hoće li, recimo, kriza u Avganistanu iz migracijske perspektive biti povezana s krizom u Belorusiji“, zaključio je čelnik Frontexa.
Kurir.rs/Agencije
NE PROPUSTITE
