KRVAVI ČILEANSKI 11. SEPTEMBAR: Kako je vojna hutna likvidirala predsednika Salvadora Aljendea u puču koji je organizvala CIA!

Priča o krvavom jedanaestom septembru isključivo se vezuje za teroristički napad Al Kaide na Njujork i Vašington. Međutim, u 20 veku postojao je još jedan krvavi jedanesti septmebar kada je u vojnom puču koji je organizovala CIA ubijen legalno izabrani predsednik južnoameričke države Čilea, levičar Salavador Aljende ( Ulica u beogradskom naselju Karaburma nosi ime po njemu). Puč je iz blasgosvo vašingtonske administracije izveo general Augusto Pinoče sa svojim saradncima posle čega je Čile postao prva zemlja gde su sledbenici čikaškog ekonomiste Miltona Fridmana izveli svoj eksperiment. Pinoče je državom čeličnom pesnicom vladao punih 20 godina, a ogramona broj protivnika je bio prvo mučen, a onda i likvidiran. Pinoče je umro 3. decembra 2006. od posledica srčanog udara u vojnoj bolnici u Santjagu.

Čile je pre dolaska Salvadore Aljendea bio jedan od najtesnijih saveznika SAD u Južnoj Americi. Američka vlada i američke kompanije su imale velke interese i poslove u samom Čileu. Međutim, zbog loše ekonomske situacije i krize veliki broj Čileanaca je na predsedničkim izborima za novog predsednika ove zemlje izabrao levičara Salvadore Aljendea koji je bio marksita. Vašington je sa podozrenjem gledao ovu pobedu i počeo da prati rad samog Aljendea. Njegovo levičarstvo Amerikancima je posebno zasmetalo zbog čestih druženja sa liderom Kube Fidelom Kastrom. To je bio povod da Amerikanci lansiraju da se u zemlji na mala vrata uvodi marksistički režim. O tome je posebno otvoreno govorio tadašnji savetnik za Nacionalnu bezbednost i potoni državni sekretar Henri Kisindžer, koji o temi Čilea i danas nerado govori i o tom krvavom 11. septembru 1973.

Mnogo toga ostalo bi pod velom tajne da Frenk Čurč koji je vodio Komitet o zloupotrebama CIA nije obelodanio neke detalje priče oko Čilea. Priče o tome kasnije su prcurele i u štampi, pa se tako saznalo da je CIA utrošila 13 miliona dolara na kampanju da se promeni pravac političkih događanja u zemlji. Takođe saznalo se da je tokom predsedničkih izbora u Čileu 1964 finasirala Demokratsku partiju Eduarda Fraja i plaćala ogromnu kampanju da se ocrni suparnik socijalista Salvadore Aljende- Aljende je već tad izgubio predsedničku trku, a Fraj osvojio većinu i postao predsednik Čilea.

Međutim, Aljende je na novim predsedničkim izborima imao ovaj put sreću i postao je predsednik. Amerikanci su iz početka sa podozrenjem gledali na ovu priču sa Aljendeom. Tačka zbog koje je sledila kuliminacija nervoze Vapingtona bila je najava Aljendea da nacionalizuje neke grane industrije da iz privatnih oređu u državne ruke.

Kako se navodi u knjizi Inside the CIA, Time life books, Alexandria, Virginia, 2000 Operativci CIA su u Čileu proizveli mnogo sati radio i TV programa, novinskih članaka, crtanih filmova, uličnih postera u okviru kampanje laži i obmana protiv Aljendea. Informacija je bilo toliko da je Stejt depratment moroa da bude upozoravan da ne bude zbunjen lažnim izveštajima i informacijama.

Ubistvo generala Šnajdera

Inače poslednji izbori na kojima je Aljende pobedio održani su bili čak u tri kruga. Strah o širenju levičarskih ideja i komunizma na ostale države Latinske Amerike postao je sve veći, kad je Aljende postao ideal nekim levičarskim partijama. Zbog toga je naređeno da se krene u akciju. Međutim, operativci CIA u Santjagu ostali su u šoku kada je tadašnji načelnik Generalštaba čileanske armije Rene Šnajder, koji se usprotivo mešanju vojske u politička zbivanja. Oduka da se Šnajder ukloni donesena je 18. septembra 1970. godine. Skovan je bio plan da ga grupa ekstremističkih oficira kidnapuje, ali na način da izgleda da je to delo levičara i proaljneovskih elemenata. U Santjagu ponuđena je suma od 50.000 dolara svakom oficiru ili grupi koja se prihvati takvog zadatka. Vojni krugovi u samom Čileu bili su neodlučni i skeptični u uspešnost akcije.. Izbor je bio pao na profašističku grupu Patria y Libertad, ali sa kojom niko nije hteo ništa u bilo kakvom obliku da ima, ali su podržali njihov način da izvedu operaciju. Tog 15. oktobra Bela kuća je obaveštena da je desničarski oficir po imenu Roberto Vio koji je imao veze u pokretu Patria y Libertad voljan da prihvati zadatak i da ukloni generala Šnajdera.. Serija satanaka usledila je u Santjagu 17 i 18. septembra. U dokumentima o tome sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, ali gde su poverljive informacije zacrnjene vidi se da je grupa dobila tri mitraljeza, osam do 10 granata sa suzavcem Mitraljezi su bili sterilni i bez serijskih brojeva. Traženo oružje isporučeno je 19. septembra u večernjim časovima.

Prvi pokušaj da se general Šnajder kidnapuje je propao dok je odlazio sa jedne službene večere. General je seo u privatna kola, a ne služeba, kakao su likvidatori prvo predvideli. Narednog dana sačekuša za generala je ponovo propala jer se on nije pojavio rutom koju su atentatori predvideli. Tek 22 oktobra 1970. grupi je pošlo za rukom da posle intezivnog praćenja presretne i iz mitraljeza ubije generala Šnajdera. Skandal o ubistvu generala Šnajdera je toliko odjeknuo da je vosjka munjevito pohvatala zavrenike. U celu operaciju kako je pred vojnim sudom dokazano učestvovale su čak dve grupe. Oficir Roberto Vio pred vojnim sudom odsuđen je za ubistvo i planiranje zavere- Čileanska vojna policija zaključila je da se radi o ubistvu

Ubistvo generala Šnajdera nije sprečilo da posle silnih peripetija Salvadore Aljende bude 3. novambra 1970. postane predsednik Čilea i da uđe u svoju rezidenciju.

CIA je operaciju svrgavanja Salvadora Aljendea sa vlasti nazvala "Kanal II". Najpre je počelo sa dezinformisanjem javnosti i ta operacija je preko plasiranja raznih informacija trajala pune tri godine. U ovoj operaciji ušetvovale su svesno ili nesvesno stotine ljudi preko kojih su se šrilie dezinformacije. Sve je trajalo dok 11. septembra 1973. nije pokrenuta vojna akcija.

Tog 11. septembra u ranim jutarnjim časovima vojska je izašla na ulice. Naime pod izgovorom pripreme za vojnu paradu povodom Dana nezavisnosti Čilea koji se obeležava 18. septembra, vojne jednice u Santjagu bile su na ulici. Umesto za defile vojska je jurnula na predsednilku palatu. General Avgusto Pinoče oglasio se preko državnog radija i saopštio da je vojska preuzela vlast u zemlji od Aljendea pod izgovorom da se sredi stanje u zmelji jer je predsednik napravio haos. Aljende sa manjom grupom pristalica, saradnika i radnika obezbeđenja zabarikadirali se u predsedničkoj palati u centru Santiaga. Vojska je opkolila paltu i nemilosrdno je raketirala iz aviona. Aljende je stradao pod nerazjašnjenim okolnostima. Dve su verzije prema jednoj izvršio je samoubistvo a prema drugoj Pinočevi vojnici bacili su ručnu bombu u kabinet gde je bio Aljende a onda njegovo telo izrešetali mitraljezima.

Inače, interesantan detalj je i dok su tenkovi bili na ulici provaljneo je bilo u čileansku ambasadu u Vašingtonu iz koje je ukradena šifra za dešifrovanje radio poruka, što je kako se verovalo omogućilo CIA da prati radio vezu čileanskih diplomata sa svojom vladom u zemlji.

Posle ubistva Aljendea vojna hunta generala Pinočea pokrenula je veliku kampanju mučenja i hapšenja pristalica Aljendea i levičara. Samo u periodu od 1973 do 1978, oko 3.000 Čileanaca je umrlo ili nestalo u zatvorima, a njih više od 20.000 bilo je pritvoreno i prošli su kroz golgotu mučenja.

Kurir.rs/A.Mlakar