Pored istočne obale ostrva Majot u Indijskom okeanu, sa morskog dna se uzdiže novi vulkan visok 820 metara, koga nije bilo pre zemljotresa koji je potresao ostrvo u maju 2018.
"Ovo je najveća aktivna podmorska erupcija ikada dokumentovana", naveli su stručnjaci u istraživanju.
Novi vulkan, koji je, kako se pretpostavlja, deo tektonske strukture između Istočne Afrike i pojasa Madagaskara, pomoćiće naučnicima da bolje shvate procese koji se dešavaju u dubini Zemlje o kojima se relativno malo zna, piše Science Alert.
Seizmička aktivnost na tom području počela je 10. maja 2018. Samo nekoliko dana kasnije, 15. maja, registrovan je zemljotres jačibne 5,8 stepeni koji je potresao obližnje ostrvo.
U početku, naučnici su bili zbunjeni, ali im nije trebalo dugo da shvate da su bili svedoci nikad do tada viđenog seizmičkog događaja . Signali su ukazivali na lokaciju nekih 50 kilometara od istočne obale Majota, francuske teritorije koja je deo Komorskih ostrva.
Zbog toga je francuska vlada poslala tim da proveri šta se dešava. Tim je napao podvodnu planinu koja tu ranije nije postojala.
Na čelu sa geofizičarkom Natali Foje sa Pariskog univerziteta, naučnici su počeli da analiziraju region u februaru 2019. Koristili su sonar za mapiranje morskog dna pa su na dno, na dubinama do čak 3,5 kilometara, postavili mrežu seizmometara i uporedili podatke koje su tu očitali sa seizmičkim podacima sa ostrva.
Između 25. februara i 6. maja 2019. seizmometri su detektovali 17.000 seizmičkih događaja na dubini od oko 20 do 50 kilometara ispod okeanskog dna, što je prilično neobično jer je većina zemljotresa "plića". Takođe su, isto tako neobično, detektovali dodatna 84 postresa na niskim frekvencijama.
Analizom ovih podataka, stručnjaci su uspeli da rekonstruišu kako je došlo do stvaranja novog vulkana. Sve je počelo kada su tektonski procesi oštetili litosferu (gornji ogrtač Zemlje), pri čemu se izvukla magma iz rezervoara u astenosferi (područje koje se proteže između 100 i 200 km ispod površine), stvarajući pri tom "rojeve" zemljotresa.
Na kraju je ovaj materijal izbio do morskog dna i stvorio 5 kubnih kilometara lave, nakon čega je nastao novi vulkan.
Ona dodatna 84 potresa niskih frekvencija su posledica aktivnosti u tečnošću ispunjenoj kori koja je već bila "uzdrmana" seizmičkim aktivnostima u blizini stvaranjem novog vulkana.
Kako naučnici veruju da postoji mogućnost novih podvodnih potresa i isticanja lave, podigli su opservatoriju koja će pratiti u realnom vremenu aktivnosti u toj oblasti.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
