U razgovoru za Čajna Tajms u sredu, Čiu je rekao da je Kina sada sposobna, ali da će biti potpuno spremna za pokretanje invazije za tri godine.
"Do 2025. Kina će svesti troškove i iscrpljivanje na najniži nivo. Sada ima kapacitet, ali neće lako započeti rat, jer mora uzeti u obzir mnoge druge stvari", rekao je on.
Peking je poslao oko 150 ratnih aviona u tajvansku zonu protivvazdušne odbrane u četiri dana, počevši od petka, istog dana kada je Kina obeležila ključni patriotski praznik, u rekordnoj eskalaciji svojih vojnih aktivnosti u sivoj zoni usmerenih prema ostrvu.
Kina tvrdi da je Tajvan kineska provincija i obećala je da će ga ponovo zauzeti, ako bude potrebno, i optužuje njegovu demokratsku izabranu vladu da je separatista. Tajvanska vlada kaže da je već suverena nacija bez potrebe za proglašenjem nezavisnosti. U utorak je predsednica Tajvana Cai Ing-ven napisala da Tajvan neće biti "avanturista", već će učiniti "sve što je potrebno" da se odbrani.
Iako se sve više spekuliše da Kina namerava da udari na Tajvan, o vremenu i prirodi takve akcije vode se snažne rasprave među analitičarima i vladinim ličnostima.
Komentari tajvanskog ministra odbrane usledili su kada je zakonodavno telo Tajvana pregledalo poseban zakon o budžetu za odbranu u iznosu od 8,6 milijardi dolara. Oko dve trećine bi se potrošilo na protivbrodsko oružje, poput raketnih sistema na kopnu, uključujući plan od 148,9 milijardi dolara za masovnu proizvodnju domaćih raketa i brodova "visokih performansi".
Rekao je parlamentarnom odboru da je situacija "najozbiljnija" u više od 40 godina od kada se pridružio vojsci, te da postoji opasnost od "udara" preko osetljivog Tajvanskog moreuza.
"Za mene kao vojnika, hitnost je neophodna", rekao je.
U preambuli predloga, ministarstvo odbrane je primetilo povećanu vojnu potrošnju Kine, posebno za napredne lovce i amfibijske ratne brodove, kao i pojačane aktivnosti kineskih vazdušnih snaga i mornarice u blizini Tajvana.
"Vojne pretnje i provokacije još su brojnije nego pre", navodi se u tekstu i dodaje da će svaka kriza verovatno brzo eskalirati.
Tajvan je u velikoj meri nadjačan od strane kineske vojske, pa se usredsredio na razvoj asimetričnog odbrambenog sistema "bodljikavog praseta" kako bi odvratio ili odbio kopnenu invaziju. Takođe je lobirao za obaveštajnu i logističku podršku drugih nacija, uključujući Australiju, Japan i SAD - koje takođe prodaju tajvanu oružje.
Ranije u sredu američki predsednik Džo Bajden rekao je da je razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i da su pristali da se pridržavaju tajvanskog sporazuma.
"Razgovarao sam sa Siom o Tajvanu. Slažemo se ... pridržavaćemo se tajvanskog sporazuma", rekao je on. "Jasno smo stavili do znanja da mislim da ne bi trebalo da radi ništa drugo osim da se pridržava sporazuma".
Nije bilo jasno na koji sporazum se misli Bajden. Vašington ima dugogodišnju "politiku jedne Kine" prema kojoj zvanično priznaje Peking, a ne Tajpej, zasnovanu na Tri zajednička saopštenja, šest garancija i Zakonu o odnosima sa Tajvanom, koji jasno stavlja do znanja odluku SAD da uspostavi diplomatske veze sa Pekingom Tajvana počiva na očekivanju da će budućnost Tajvana biti određena mirnim putem.
Džesika Dran, nerezidentna saradnica na Projektu 2049, rekla je da nije jasno da li je Bajden "komentarisao dugogodišnju američku politiku prema Tajvanu ili raniji odvojeni razgovor sa Sijem".
Drun je rekla da to nije "politika jedne Kine" da to ne bi okarakterisala kao sporazum.
"Koliko sam shvatila, to je standardni postupak u interakciji sa kineskim kolegama da svaka strana prenese svoja gledišta. Za Vašington, to je afirmacija njegove politike "jedne Kine" - koja je njena sopstvena politika, formulisana nezavisno, i koja sigurno nije ista kao Pekinški princip "jedne Kine".
Peking često tvrdi da su druge vlade vezane sopstvenim "principom jedne Kine", koji Tajvan proglašava kineskom provincijom.
Različite druge nacije imaju svoju politiku "jedne Kine", koja određuje nivo priznanja koje njihove vlade priuštavaju politici Pekinga. Na primer, SAD i Australija priznaju, ali ne priznaju pretenziju Pekinga nad Tajvanom. Pre dva dana Peking je nazvao američku politiku kao jednostran "potez".
U svojim komentarima o Tajvanu, činilo se da se Bajden poziva i na 90-minutni poziv koji je održao sa Si 9. septembra, na njihove prve razgovore u sedam meseci, u kojima su razgovarali o potrebi da se obezbedi konkurencija između dve najveće svetske ekonomije ne zalaze u sukob.
Bajden šalje savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana na razgovore sa visokim kineskim savetnikom za spoljnu politiku Jang Điečijem u Švajcarskoj, jer se dve zemlje sukobljavaju oko različitih pitanja, uključujući Tajvan i trgovinu.
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
