Kako je saopštila agencija Ujedinjenih nacija za hranu FAO, razlog je poskupljenje žitarica i biljnih ulja.
FAO-ov indeks cena hrane, koji prati cene potrošačke korpe osnovnih prehrambenih proizvoda, porastao je u septembru za 1,2 posto u odnosu na revidiranu vrednost u avgustu, na prosečnih 130 bodova, što je njegova najviša vrednost od septembra 2011. godine, dok je u odnosu na septembar prošle godine veća za trećinu.
U septembru su najviše porasle cene žitarica, za dva posto u odnosu na avgust, odražavajući poskupljenje pšenice za gotovo četiri posto zbog sužavanja izvoznih kapaciteta u uslovima snažne potražnje, piše Hina.
"Među glavnim žitaricama pšenica će biti u fokusu sledećih nedelja jer će nagli rast cena testirati potražnju", rekao je viši ekonomista FAO-a Abdolreza Abasian.
Osetno su poskupela i biljna ulja, za 1,7 posto u odnosu na avgust, zbog skoka cene palminog ulja, što je posledica velike potražnje ali i nestašice radne snage u Maleziji.
Primetno je poskupelo i ulje uljane repice, dok su suncokretovo i sojino ulje pojeftinili.
U odnosu na septembar prošle godine, cene biljnih ulja više su oko 60 posto.
Cene mleka i mlečnih proizvoda porasle su 1,5 posto, zbog naglog rasta cene putera i obranog mleka koje su, opet, posledica povećane potražnje i ograničenih izvoznih kapaciteta, naročito u Evropi gde su zalihe niske a došlo je i do sezonskog pada proizvodnje mleka.
Šećer je poskupeo 0,5 posto u odnosu na avgust zbog nepovoljnih vremenskih uslova u najvećem izvozniku Brazilu, ali su to delimično kompenzovali usporavanje uvozne potražnje i povoljni izgledi proizvodnje u Indiji i na Tajlandu, navode iz FAO-a.
Cene mesa bile su stabilne budući da je poskupljenje ovčetine i govedine zbog smanjenog snabdevanja, neutralizovao pad cena svinjetine i živinskog mesa koje su posledica obilne ponude i slabije potražnje za svinjetinom u Kini i Evropi.
FAO je u odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica prognozirao rekordnu proizvodnju žitarica u ovoj godini, od 2,8 milijardi tona, blago podigavši prognozu iz avgusta.
To će ipak biti manje od prognozirane potražnje u sezoni 2021/2022. godina, koja bi trebalo da iznosi 2,811 milijardi tona, podstaknuta pojačanom potrošnjom u stočnoj hrani, upozorio je FAO.
To znači da će globalne zalihe žitarica na kraju sezone u 2022. godini biti za 0,4 posto niže nego na početku i iznosiće 817 miliona tona, procenjuju iz UN.
Zalihe pšenice pašće 0,9 posto, na 284 miliona tona, a najviše će se smanjiti u Kanadi, Ruskoj Federaciji i SAD-u, zbog očekivanog smanjenja proizvodnje.
Zalihe kukuruza porašće pak do kraja sezone 1 posto, na 288 miliona tona.
Obim trgovine žitaricama smanjiće se blagih 0,3 posto u odnosu na prošlu sezonu, na 473,2 milijuna tona, procenjuju u FAO-u.
NE PROPUSTITE
