Oko dvadesetak američkih vojnika specijalnih snaga i neodređen broj marinaca sada obučavaju tajvanske snage, objavio je u četvrtak Volstrit žurnal. Instruktore je na Tajvan prvo poslala Trampova administracija, ali njihovo prisustvo do sada nije prijavljeno, prenosi Gardijan.
Izveštaj je stigao kada je predsednica Tajvana cai Ing-ven u petak rekla da će Tajvan "učiniti sve što je potrebno da odbrani svoju slobodu i demokratski način života".
-Tajvan ne traži vojnu konfrontaciju, rekla je ona na bezbednosnom forumu u Tajpeju.
-Nadamo se mirnom, stabilnom, predvidljivom i obostrano korisnom suživotu sa susedima. Ali Tajvan će takođe učiniti sve što je potrebno da odbrani svoju slobodu i demokratski način života, istakla je ona.
Portparol Pentagona, Džon Sapl nije direktno odgovorio na navode ali je naglasio da je podrška Tajvanu i njihove odbrambene veze (sa ostrvom) odgovaraju pretnji kakva je danas Narodna Republika Kina.
-To je važan korak, ali nije namenjen prvenstveno provokaciji, već zapravo poboljšanju odbrambene sposobnosti tajvanskih snaga, rekao je Džejkom Stouks, saradnik indo-pacifičkog bezbednosnog programa Centra za novu američku bezbednost.
Prisustvo marinaca na Tajvanu ranije je prijavljeno, a kasnije je komanda tajvanske mornarice to potvrdila kao ''rutinsku tajvansko-američku vojnu razmenu i obuku za saradnju'', navodi se u američkim medijima odbrane i lokalnim medijima.
Američki zvaničnici rekli su da su izveštaji iz novembra 2020. godine "netačni", ali nisu detaljno objasnili.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kojem od SAD traži da obustave vojnu pomoć Tajvanu.
-Kina će preduzeti sve neophodne korake da saštiti suverenitet i teritorijalni integritet, navodi se u saopštenju.
Japanski državni medij, Global Tajms je danas saopštio da se kinesko državno veće "oštro protivilo svakom obliku vojnog dogovora između Tajvana i Sjedinjenih Država".
-Pozivamo SAD da zaustave sve provokacije. Vlasti DPP -a rade sa spoljnim snagama na traženju 'nezavisnosti' i odbijanju ponovnog ujedinjenja. To je ljude na Tajvanu dovelo do katastrofe i njihovi pokušaji će propasti, navodi se.
Izveštaj o američkom vojnom prisustvu na Tajvanu dolazi nakon niza eskalacionih signala u Indo-Pacifiku. Kina je u prva četiri dana oktobra sa skoro 150 vojnih aviona, upala u tajvanski vazdušni prostor, piše Gardijan.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
