Ustavni sud Poljske u četvrtak je blokirao sudsku praksu Suda Evropske unije, jer prema njihovom tumačenju, Sud EU prekoračuje svoje nadležnosti kad donosi presude o poljskim zakonima kojima se određuje način imenovanja sudija i izgled poljskog pravosuđa, čime je počeo da bukti novi rat na relaciji Varšava-Brisel, a neki su pozvali na poljski bregzit, koji je već dobio naziv "polegzit".
Spor između Poljske i EU usledio je kad je Ustavni sud Poljske poništio prvenstvo evropskog prava, prema kom ugovorno pravo EU nije u skladu s poljskim ustavom. Tu se pre svega misli na pravo EU da interveniše zbog ugroženosti pravne države u svojim članicama, kao što je slučaj s Poljskom, koja je optužena da je u Ustavni sud imenovala politički podobne sudije.
Suverenitet EU ili nacionalni
"To što je Varšava potpisala evropske ugovore ne znači da je predala svoj pravni suverenitet u ruke EU", zaključio je Poljski ustavni sud.
Ovakva odluka izazvala je ogorčenje u evropskim institucijama i Evropskom parlamentu, koji smatraju da "primat prava EU mora biti nesporan" u odnosu na nacionalne zakone. Ipak, istina je i da je Brisel još letos znao da će poljski Ustavni sud doneti ovakvu odluku. Posle ozvaničenja takve odluke usledilo je produbljivanje krize i stav da je vreme da Poljska napusti EU i okrene se Višegradskoj grupi, kao novom jezgru saradnje nacionalnih država koje ne žele nadnacionalnu instituciju kao upravljača. Tako je zvanična Varšava, posle Mađarske, postala druga članica koja se usprotivila odlukama briselske birokratije.
To je bio i alarm za Brisel, pa je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli rekao je da takva presuda neće ostati bez posledica. Neki u administraciji EU ovu odluku Ustavnog suda Poljske tumače i kao objavu rata Briselu.
Čuveni član 50
Neki već smatraju da je ovakva odluka Varšave put da ova zemlja poput Velike Britanije aktivira čuveni član 50, prema kome članica može da napusti EU. Trenutni poljski premijer Mateuš Moravjecki negira da njegova zemlja planira da napusti Uniju, dok stručnjaci za evropsko pravo smatraju da će do aktivacije člana 50. morati doći jer ne može da se poriče pravo prvenstva evropskog nad poljskim pravom, pošto je evropsko pravo temelj EU.
Ko je za šta nadležan
Spor oko nadležnosti između nacionalnih ustavnih sudova i Suda EU nije nov. Pravnici smatraju da unutar EU postoje dva mišljenja.
Prvo je da Sud EU i Evropska komisija smatraju da evropsko pravo ima prednost nad nacionalnim pravom zemalja članica i da, u skladu s tim, Sud EU uvek ima poslednju reč. Drugo, koje zastupaju mnogi ustavni sudovi država članica EU, jeste da Sud EU nema uvek ima poslednju reč. Mnogi ustavni sudovi država članica EU pretpostavljaju da su države članice evropskim institucijama dale samo određena, jasno definisana ovlaštenja. Za većinu pravnika ovaj spor unutar EU je živo blato i nerešivo pitanje.
Nemački Savezni ustavni sud vs Sud EU
Nemački Savezni ustavni sud, koji se smatra izrazito proevropskim, već nekoliko puta je vratio Sud EU u njegove okvire, tamo gde mu je i mesto - poslednji put u maju 2020. u presudi o prodaji obveznica Evropske centralne banke. Glavni problem je, smatra većima pravnika, u tome što Evropska unija nije savezna država, a pokušaj donošenja jedinstvenog evropskog ustava je propao 2005. godine, posle referenduma u Francuskoj i Holandiji.
Moravjecki "slabić" ili "pobednik"
Premijer Mateuš Moravjecki je ovom odlukom, kako se tumači u Briselu, zapravo sebe spasao da u očima svojih birača bude prikazan kao "slabić". Ovakva odluka zapravo je uvod u njegovu diplomatsku igru s Briselom da za Poljsku izboksuje što više novca i pogodnosti od administracije. Mnogi smatraju da je ovo samo igra i da Poljska neće tek tako olako napustiti Evropu, kao i da je poljski bregzit zapravo jako daleko.
NE PROPUSTITE
