Abdul Kadir Kan u istoriji islamskog sveta ostaće upamćen samo pod jednim nazivom - ''otac islamske bombe''. Upravo on je omogućio da jedna islamska država (Pakistan) uđe u klub nuklearnih sila i time stane rame uz rame sa svojim komšijom Indijom, s kojim od 1947. ima genezu sukoba.
Kako je Kanova porodica saopštila, on je preminuo od posledica borbe s rakom, a 26. avgusta ove godine primljen je u bolnicu jer je bio pozitivan i na koronu.
Koliki trag je Kan ostavio u Pakistanu govori i to što Pakistanci njegove slike rado nose, a ime i prezime Abdul Kadir Kan izgovaraju sa strahopoštovanjem. Za njega se poslednji put čulo daleke 2004. godine, kad se našao u središtu globalnog skandala u vezi sa širenjem nuklearne tehnologije, koji je uključivao prodaju nuklearnih tajni Severnoj Koreji, Iranu i Libiji. Nakon priznanja na nacionalnoj televiziji, Kana je pomilovao tadašnji predsednik Pervez Mušaraf, ali je godinama ostao u kućnom pritvoru u svojoj palati u Islamabadu.
U svom priznanju, Kan je tada rekao da je delovao sam, bez znanja državnih zvaničnika. Međutim, kasnije je rekao da je žrtvovan.
- Naša nacija ga je volela zbog njegovog doprinosa u stvaranju države koja ima nuklearno oružje. Za narod Pakistana, on je bio „nacionalna ikona“ - napisao je pakistanski premijer Imran Kan na Tviteru.
San da Pakistan dobije atomsku bombu započet je 1970, kad su tadašnji lideri Zulfikar Ali Buto i Mohamed Zija ul Hak videli nuklearno oružje kao sredstvo da država postigne ogroman ugled, posebno u islamskom svetu.
Priče koje kruže govore da je Kan u svrhu toga 1975. ukrao planove za centrifuge koje služe za obogaćivanje uranijuma iz jedne fabrike u Holandiji. Upravo ti planovi su stvorili tehničku podlogu da Pakistan dobije atomsku bombu.
ŠPIJUNAŽA PRED OČIMA ZAPADA
Ko je otac pakistanske atomske bombe
Abdul Kadir Kan rodio se 1. aprila 1936. u Bopalu u Indiji. Tamo je zbog svoje pripadnosti islamskoj veri doživeo brojne neprijatnosti i poniženja, što mu se utisnulo duboko u pamćenje i uticalo na njegov rad. Kan je uspeo tek 1952. da se iseli u Pakistan, gde je 1960. diplomirao kao inženjer metalurgije. Spakovao je kofere i odleteo pravo u Evropu. Prvo u Nemačku, a onda u Holandiju, gde je 1967. magistrirao, a pet godina kasnije doktorirao je u Belgiji. Kan se zaposlio u kompaniji koja je obogaćivala uranijum i prodavala ga kao i centrifuge za bogaćenje. Iz te kompanije odneo je gomilu poverljive dokumentacije kući, kopirao je i preko pakistanske ambasade slao u Islamabad.
Taj cilj konačno je realizovan 28. maja 1998., kad su Pakistanci uspeli da testiraju svojih prvih pet atomskih bombi. Tlo se jedino nije zatreslo u bunkeru odakle su praćena testiranja, dok je u Vašingtonu administracija Bila Klintona doživela šok po saznanju da zemlja u kojoj je polovina od 132 miliona stanovnika nepismena ima atomsku bombu. Da stvar bude gora, ona je razvijana pred njihovim očima. Od tada je Abdul Kadir Kan postao „otac nacije“, sa statusom „polubožanstva“.
Andrej Mlakar
NE PROPUSTITE
