Kako piše list, CKD, što je postepeno smanjenje funkcije bubrega, obično se beleži kod pacijenata u starijoj dobi ili sa dijabetesom i hipertenzijom. U poslednje vreme, međutim, sve je više slučajeva kada bolest pogađa mlade i zdrave ljude. Ovakvi presedani beleže se u regionima Amerike, Bliskog istoka, Afrike i Indije, gde se značajan deo stanovništva bavi teškim fizičkim radom na visokim temperaturama. Razlog je to što su bubrezi odgovorni za regulaciju telesnih tečnosti i stoga su posebno osetljivi na ekstremnu toplotu, objašnjavaju naučnici.
Prema rečima dr Sesilije Sorensen, direktorke Globalnog konzorcijuma za obrazovanje o klimi i zdravlju na Univerzitetu Kolumbija, skrivena opasnost od razvoja ove bolesti kod radnika je to što su bubrezi svaki dan blago oštećeni i to ne mora nužno imati bilo kakve simptome. Iz tog razloga ljudi možda neće primetiti da su bolesni sve dok CKD ne uđe u termičku fazu, pojasnio je specijalista.
Prema njenim rečima, ljudi koji nemaju pristup kvalitetnoj medicinskoj zaštiti i čija plata zavisi od toga koliko su sposobni za rad bez prekida, na primer, prilikom branja bobica ili šećerne trske, posebno su ranjivi u tom pogledu.
Učinci toplotnog stresa često se zanemaruju kada se raspravlja o klimatskim promenama, rekao je profesor Tord Kjellstrom iz Nacionalnog centra za epidemiologiju i javno zdravlje na Australijskom nacionalnom univerzitetu.
"Globalno zagrevanje predstavlja ozbiljnu pretnju i po živote radnika i po život milionima ljudi. To se mora uzeti u obzir prilikom izrade klimatske politike ako želimo da imamo bilo kakvu šansu da se nosimo sa onim što nam predstoji", naglasio je on.
Ranije je ekolog predvideo potpuno izumiranje čovečanstva usled globalnog zagrevanja. Prema mišljenju ruskog naučnika, Zemlja će se za samo nekoliko vekova pretvoriti u nenaseljivo mesto.
Kurir.rs/TV Zvezda
