Rita Kapitan brine zbog vode od 1994. Te jeseni je pročitala članak u lokalnim novinama o drugom rudniku uranijuma, Kraunpoint, koji je počeo da se gradi u blizini njene kuće.
Kapitan je ceo svoj život provela u Kraunpointu u Novom Meksiku, malom gradu u istočnoj Navaho naciji, i dobro je upoznata sa višedecenijskim rudarenjem uranijuma u regionu. Ali otprilike u vreme kada je članak objavljen, počela je da saznaje za brojne rizike povezane sa vađenjem uranijuma.
"Nismo mogli samo da sedimo i gledamo kako druga kompanija dolazi i uzima ono što nam je veoma dragoceno. A to je voda – naša voda“, rekla je Kapitan.
U tom smislu, Kapitan i njen muž, Mičel, osnovali su Eastern Navajo Dine Against Uranium Mining (Endaum), grupu za borbu protiv iskopavanja uranijuma u njihovoj domovini. Borba traje skoro tri decenije, uprkos katastrofalnim posledicama industrije na zdravlje i životnu sredinu koji su godinama poznati javnosti.
Najnovija zabrinutost Kapitanovih odnosi se na kanadsku rudarsku kompaniju Laramide Resources, koja, preko svoje američke podružnice NuFuels, poseduje federalnu licencu za rudarstvo za Kraunpointu i obližnjem Čerč Roku. Zbog sporosti ovakvih operacija, Laramid nije započeo ekstrakciju u ovim oblastima, ali se iz dana u dan sve više približava.
Iako im američki pravni sistem nije dao mnogo sredstava za borbu, Kapitan drugi članovi zajednice vide novu nadu u Međuameričkoj komisiji za ljudska prava.
Endaum i Centar za pravo životne sredine u Novom Meksiku podneli su prošle nedelje značajne dokaze Komisiji, navodeći da su američka vlada i njena nuklearna regulatorna komisija (NRC) prekršile njihova ljudska prava izdavanjem dozvola za rudnike uranijuma u njihovim zajednicama.
Peticija neće nužno ponuditi Endaumu pravni lek. Međutim, povoljna preporuka mogla bi da im pomogne u budućim pravnim postupcima protiv projekata rudnika uranijuma, a istovremeno bi usmeravala buduće zagovaranje politike rudarstva, rekao je Erik Janc, viši advokat u Centru za zaštitu životne sredine u Novom Meksiku.
Prema njegovim rečima, to bi takođe bila i neka vrsta satisfakcije. "Postoji moralna vrednost u tome što međunarodno telo za ljudska prava razotkriva zloupotrebe nuklearne industrije i saučesništvo vlade SAD u tim zloupotrebama", rekao je on.
Iako ovi rudnici još nisu počeli da rade, predstojeća pretnja visi nad glavama lokalnog stanovništva - posebno imajući u vidu smrtonosnu istoriju rudarenja radioaktivnog metala u Navaho naciji koja je počela tokom hladnog rata.
"Postoje četiri generacije Navaho ljudi koji su morali da se nose sa postojećom kontaminacijom i koji žive u suštini usred ili pored odlagališta radioaktivnog otpada“, rekao je Janc. "A savezna vlada je ignorisala te zajednice poslednjih 70 godina."
Tip rudnika o kome je reč koristi tehnologiju ISL, odnosno ISR, koja je najčešći oblik ekstrakcije uranijuma i uključuje bušenje rupa u zemlji kako bi se došlo do mineralnog ležišta. Hemijski rastvor se pumpa ispod zemlje, često u vodonosni sloj, da bi se rastvorio depozit uranijuma. Ovaj rastvor se zatim pumpa nazad na površinu sa mineralom radi obrade.
"Mineralizacija u Kraunpointu se ranije pokazala kao podložna ISR tehnikama“, navodi Laramid na svojoj veb stranici.
Stanovnici su, međutim, duboko zabrinuti zbog rizika od zagađenja. U Navaho naciji, većina depozita uranijuma nalazi se u vodonosnicima. Bušenje u ove vodonosne slojeve može izazvati ispiranje radioaktivnog uranijuma u vodu, kontaminirajući i podzemne zalihe i vodu apsorbovanu sa površine.
Laramid nije odgovorio na zahtev Gardijana za komentar. Na svojoj veb stranici piše da ima odobrenje od Agencije za zaštitu životne sredine.
Više od 500 napuštenih rudnika uranijuma danas se nalazi na zemlji Navaho naroda, a svaki je potencijalni izvor radioaktivnih čestica koje mogu da stignu u vazduh i vodu, povrh štete koja je već učinjena. Operacije iskopavanja uranijuma izazvale su veće stope raka, respiratornih i bolesti bubrega među Navahosima. Od 1970ih do 1990ih, stopa raka u rezervatu se udvostručila, navodi njena vlada.
Do danas, nijedna rudarska kompanija nije u potpunosti očistila vodonosni sloj koji je zagadio iskopavanje na licu mesta, navodi neprofitna grupa Ertvorks (Earthworks).
Laramidova predložena operacija iskopavanja uranijuma uključivala bi bušenje u vodonosnom sloju kanjona Vestvoter - koji snabdeva vodom oko 15.000 ljudi Navaho nacije. Za mnoge stanovnike Čerč Roka i Kraunpointa, dodatna eksploatacija uranijuma jednostavno ne može da se dogodi.
Lari King, stanovnik Čerč Roka koji je nekada radio na iskopavanju uranijuma, ima problema sa disanjem i srčanim problemom, prema svedočenju dostavljenom komisiji. On se zalaže protiv Laramida i drugih projekata sa uranijumom više od dve decenije i kaže da su mu te borbe uskratile bilo kakav oblik "normalnosto".
"Te 24 godine, to je trebalo da budu najbolje godine kada sam mogao da uživam u svom životu. Nisam“, naveo je King.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
