Ratna igra je simulirala da Kina koristi vojnu silu da preuzme ostrvo Pratas i atol Dongša, gde je stacionirano oko 500 tajvanskih vojnika.
CNN izveštava: Ova vrsta ograničene agresije mogla bi da bude preteča zauzimanja drugih ostrva u blizini Tajvana ili direktne invazije na demokratski upravljano ostrvo dok Peking nastoji da testira i podstakne rešenost Vašingtona da brani Tajvan.
Ali kada je Kina uspostavila svoj vojni otisak na Dongšu i uklonila tajvanske trupe, SAD nisu imale kredibilan način da primoraju Kinu da vrati ostrvo pod kontrolu Tajpeja, navodi se u izveštaju. Ekonomskim sankcijama je trebalo predugo da proizvedu efekte i izgledale su preslabe da utiču na donošenje odluka Kine, dok je svaka vojna akcija rizikovala eskalaciju do rata, što i SAD i Tajvan žele da izbegnu ako je moguće.
U izveštaju CNAS-a, pod nazivom „Strategija otrovne žabe“, upozorava se da SAD i Tajvan moraju da preduzmu hitne mere da zaustave pretnju iz Kine pre nego što Kina bude imala priliku da napravi prvi korak.
Ključni zaključak i odeljak sa preporukama o politici u izveštaju delimično su navedeni:
S obzirom na inherentnu poteškoću u odbrani malih, udaljenih ostrva kao što su Dongša, Tajvan i Sjedinjene Države treba da nastoje da ih pretvore u ono što su igrači zvali „otrovne žabe“. Ovaj pristup bi kineski pokušaji da zauzmu ova ostrva vojno, ekonomski i politički od samog početka učinio toliko bolnim da bi troškovi prinude ili agresije bili veći od koristi. U vojnom smislu, to bi podrazumevalo lokalne garnizone sposobne da spreče beskrvni fait accompli, čime bi Kinu gurnuli da eskalira do upotrebe sile. Tajvan takođe treba da bude spreman da uništi kritičnu infrastrukturu na takvim ostrvima kako bi Kini uskratio njegovu upotrebu. A Tajvan i Sjedinjene Države treba da budu spremni da iskoriste kinesku ratobornost i agresiju u domenu informacija. Ovaj potez bi mogao pomoći da se podstakne regionalni ili međunarodni odgovor na kinesku agresiju koji bi bio osnova strategije ekonomske i političke izolacije i kažnjavanja kineskog rukovodstva zbog ovakvog ponašanja.
Kao što otrovne žabe upozoravaju na rizik koji predstavljaju predatorima jarkim bojama, sprovođenje ove strategije zahtevalo bi od Sjedinjenih Država i Tajvana da planiraju, koordiniraju i iznad svega saopštavaju svoju politiku odvraćanja pre krize, a ne da improvizuju odgovor nakon što Kina delovao. U scenariju igre, kada je Kina delovala agresivno, Sjedinjenim Državama, Tajvanu i međunarodnoj zajednici bilo je teško da gurnu Peking da preokrene svoje akcije bez neprihvatljive eskalacije. Pored toga, većina nevojnih odgovora – kao što su ekonomske sankcije ili trgovinski embargo – trajala je predugo za implementaciju, a čak i duže da bi imala bilo kakav efekat. Ovaj nalaz pojačava potrebu za debatom, razvojem i pripremanjem koordinisanih politika mnogo pre potencijalne krize ili sukoba.
General sa četiri zvezdice Džon E. Hajten, odlazeći potpredsednik Zajedničkog načelnika štabova, upozorio je ove nedelje da je vojni napredak komunističke Kine „zapanjujući“ i da SAD moraju da preduzmu hitne mere kako bi ostale vrhunska svetska supersila.
Hajtenove primedbe su usledile nakon upozorenja člana obaveštajne službe u Predstavničkom domu Devina Nunesa ove nedelje da je fokus Bajdenove administracije na „budnost“ ometao sposobnost SAD da odvrati pretnje i dobije ratove.
Kurir.rs/Daily Wire
NE PROPUSTITE
