"Priobalna pitanja koja su povezana sa klimatskim promenama su neka vrsta kanarinca u rudniku uglja", rekla je specijalista za priobalne opasnosti Tara Ovens kovoditeljici ove nedelje Marti Radak, koja je izveštavala sa Havaja u okviru emisije "Klimatska kriza: spasavanje" ABC Newsa. Sutrašnja serija. "Svako ko živi ovde na Havajima je okeanograf. ... Gledate u plimu ... obraćate pažnju na talase. Ne možete ignorisati ili sahraniti probleme, jer ih viđate svaki dan. "
Prema nedavnom izveštaju ProPublica, tri glavna ostrva Havaja izgubila su otprilike jednu četvrtinu svojih plaža. Nivo mora takođe raste oko jedan inč svake četiri godine, ugrožavajući 70% obale Havaja, navodi se na državnom sajtu Havaja.
Ovens je rekao da samo na Mauiju 85 odsto obala erodira i da se plaže kao rezultat toga "sužavaju".
"Ovde na Havajima... naša zajednica je veoma svesna i angažovana, i mislim da je to nešto što moramo da podelimo sa ostatkom zemlje koji možda neće moći da vidi ono što mi vidimo", nastavio je Ovens.
Kao odgovor na nedavni izveštaj UN-a "Code Red for Humanity” – i mogući "gubitak imovine od 3 milijarde dolara u narednih nekoliko godina”, prema gradonačelniku Mauija Majku Viktorinu – Havaji su postali prva država koja je proglasila klimatsku uzbunu.
"Ako danas ne preduzmemo mere, izgubićemo svu lepotu, mnoge naše plaže ne samo u ovoj državi, već i širom sveta", rekao je Viktorino Radacu.
Viktorino je optužio kompanije za fosilna goriva da igraju veliku ulogu u efektima klimatskih promena koje Maui doživljava. Prema studiji koju je sprovela Državna kancelarija za energetiku Havaja, država očekuje da će platiti "najmanje 19.000.000.000 dolara gubitaka samo zbog porasta nivoa mora".
"Industrija fosilnih goriva nije bila iskrena prema ljudima sveta, ostrvskoj naciji kao što smo mi, svim ostrvskim državama poput nas, a ostrvske nacije su te koje najviše pate, najbrže", rekao je gradonačelnik.
Viktorino je podneo tužbu u ime okruga da neke kompanije smatra odgovornim. Druge države i opštine su takođe podnele više od 26 tužbi.
Sve veća plima takođe ugrožava stanove, kuće i hotele -- uključujući dom Filemona Sadanga, ribara koji je rođen i odrastao na ostrvu Maui.
Nekada je "[okean] bio daleko od mora, oko 150 stopa", rekao je Sadang, dodajući da se obala od tada značajno povukla.
Sadang je za rastuću plimu okrivio klimatske promene. "U strahu smo da ne izgubimo svoje mesto, svi se plaše da će izgubiti svoje mesto. Moramo nešto da uradimo sada."
Morski zidovi i vreće sa peskom korišćeni su kao privremena rešenja za zaštitu imovine i obala. Međutim, oni imaju neželjene efekte. Nakon godina upotrebe, eksponencijalno su ubrzali eroziju plaža tako što su kidali morsko dno i sprečavali prirodno dopunjavanje peska.
U nastojanju da spreče dalju štetu, lokalni zvaničnici Havaja su još 1999. godine sproveli politiku netolerancije prema novim morskim zidovima.
Vlasnici privatne imovine, međutim, mogli su da zaobiđu politiku tako što su podneli zahtev za izuzeće. Država je od tada obezbedila više od 230, prema izveštaju Honolulu Star-Advertiser i ProPublica.
"Zaista trpimo eroziju zbog porasta nivoa mora, što je sekundarno zbog globalnog zagrevanja", rekao je Džon Sibart, predstavnik ugroženih stambenih zgrada na obali u zapadnom Mauiju. "Dakle, to je velika stvar", rekao je Radaku.
Kurir.rs/Ej-Bi-Si Njuz
NE PROPUSTITE
