Iako je glavni izvor prihoda AGC-a trgovina kokainom, nedavno je preuzeo kontrolu nad migrantskim rutama između kolumbijskih granica sa Ekvadorom na jugu i Panamom na severu, navodi se u izveštaju Indepaza, kolumbijske nevladine organizacije koja promoviše mir i pravdu.
Dok hiljade migranata iz regiona i čak iz Afrike i Bliskog istoka prolaze kroz Kolumbiju u svojim pokušajima da stignu do SAD, AGC je pronašao još jedan kriminalni rudnik zlata.
Kolumbijske vlasti smatraju AGC „organizovanom naoružanom grupom klase A“, a američke vlasti tvrde da je glavni kolumbijski saveznik moćnog meksičkog kartela Sinaloa, koji se udružio sa njim kako bi profitirao od lanca trgovine drogom i krijumčarenja ljudi vrednih milione dolara.
Kolumbijske vlasti su nedavno uhapsile lidera AGC-a Darija Antonija Usugu, poznatog kao Otoniel, čije je hapšenje bilo "uporedivo" samo sa hapšenjem Pabla Eskobara 1990-ih, rekao je kolumbijski predsednik.
Otoniel je vodio lanac za krijumčarenje iz Necoclija, gradića na plaži u severnoj Kolumbiji gde migranti počinju svoj put ka SAD zalazeći u Darijen Gap, 100 kilometara opasne džungle između Kolumbije i Paname.
Taj lanac krijumčarenja se oslanja na stotine pešaka, ribara, vlasnika preduzeća i kolumbijskih vlasti, a profitira ne samo od krijumčarenja migranata već i od toga što im obezbeđuje smeštaj, prevoz, bezbednost, pa čak i vodu za piće.
Kolumbijske i panamske vlasti su ove godine ponovo otvorile svoje granice nakon više od godinu dana zatvorenih zbog korone. Oni su se složili da puste 650 migranata da ode iz Kolumbije u Panamu svakog dana u nastojanju da oslobode burno usko grlo u Nekokliju.
Kako bi pomogle migrantima da stignu do Paname, kolumbijske vlasti su ovlastile privatnu kompaniju za pomorski transport da proda 650 karata samo Haićanima, omogućavajući im da pređu zaliv Uraba do Akandija, odakle su mogli da krenu u Panamu.
Ali Insajder je bio svedok kako su se trajekti zaustavljali usred mora da bi svesno predali migrante nekoliko malih ribarskih brodova u vlasništvu i kojima upravljaju krijumčari AGC-a.
Kada su migranti stigli na drugu stranu, stotine muškaraca, svi članovi ili angažovani od strane AGC-a, prišli su migrantima da ih odvedu na dvočasovnu vožnju biciklom do baznog kampa u Las Tekasu, po ceni od oko 50 do 80 dolara po osobi.
"Nema nikoga da ide u SAD i preko Kolumbije za koga ne znamo. Imamo potpunu kontrolu nad migrantima ovde", rekao je Brajner, operativac AGC-a u Las Tekasu, zatvorenom baznom kampu u kojem hiljade migranata čekaju svoje okrenite se da uđete u smrtonosnu džunglu Darijenovog jaza.
Brajner je, koristeći pseudonim kako bi izbegao odmazdu, rekao za Insajder da svaki migrant plaća kartelu oko 1.500 dolara da pokrije prevoz od Nekoklija do Las Tekasa, pristup vaj-faj mreži i „vodiče“ koji migrante vode kroz džunglu u Panamu.
"Početkom septembra imali bismo oko 3.000 migranata koji bi stizali u ovaj kamp, a svaki od njih je morao da plati, bez mogućnosti" da to ne uradi, rekao je on.
Prema kolumbijskim vlastima, do kraja septembra, oko 20.000 migranata bilo je zaglavljeno u Necocli čekajući da prođu kroz džunglu u Panamu. To bi za AGC značilo otprilike 30 miliona dolara prihoda.
„Ovde imaju sve — hranu, vodu, internet, mobilne telefone, čak i mačete i čizme da prođu kroz Darijen“, rekao je Brajner.
Ali Leonel, Haićanin koji putuje sa svojom ženom i mladom ćerkom, rekao je da je gotovo nemoguće nastaviti da plaća sve.
"Ne donosimo mnogo novca. Nemamo novca, pa tražimo i tražimo od naše porodice u SAD da nastavi da šalje još novca, a takođe pozajmljujemo od prijatelja koji takođe migriraju, ali je nemoguće da se ne plati", rekao je on.
Ogromna migrantska populacija u Necocliju privukla je prodavce iz cele zemlje da ih prodaju iz čizama, hrane ili vode, kao i ilegalne izlete brodom preko zaliva Uraba usred noći. Ali svi oni plaćaju svoj deo AGC-u.
"Sve je izuzetno skupo. Samo da bismo spavali u malom šatoru moramo da platimo skoro 30 dolara svaki dan", rekao je Leonel.
Operativka AGC-a je rekla da većina uličnih prodavaca i ljudi koji rade za organizaciju sve naplaćuju previše, delom zbog velike potražnje, ali i "zato što moraju da dele".
Nejasno je koliko svaki prodavac mora da plati AGC-u da bi im dozvolio da prodaju migrantima, ali operativac je rekao da je to "mali procenat" svake prodaje.
"Nije loše ako dobro razmislite. To je da bi grad bio bezbedan i u miru. Vidite li bilo kakvo nasilje? Niko nije mogao da ukrade ni čašu vode jer mi gledamo", rekao je on.
Nakon Otonielovog hapšenja, kolumbijske vlasti se nadaju da će rasformirati njegov lanac za krijumčarenje u Necocliju, ali organizacija je nastavila da "radi pod novom upravom“, rekao je operativac AGC-a.
Kurir.rs/Insajder
NE PROPUSTITE
