Deklaracija o korišćenju šuma i zemljišta pokrivaće šume ukupne površine veće od 13 miliona kvadratnih milja, a zajedničku izjavu na Кonferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu podržali su između ostalih Brazil, Indonezija i Demokratska Republika Кongo, na čijim teritorijama se nalaze velike površine tropskih prašuma.
On je u ime lidera zemalja o deklaraciji izvestio kabinet britanskog premijera Borisa Džonsona, koji je naveo da je reč o sporazumu bez presedana.
"Imaćemo priliku da okončamo dugu istoriju čovečanstva kao osvajača prirode i umesto toga da postanemo njen čuvar", rekao je Džonson.
Prema neprofitnoj organizaciji za svetske resurse (WRI), šume apsorbuju oko 30 procenata emisije ugljen-dioksida.
Ipak, ovaj "prirodni klimatski tampon" brzo nestaje, a prema podacima WRI, svet je 2020. izgubio 258.000 kvadratnih kilometara šume, što je područje veće od Ujedinjenog Kraljevstva.
Sporazum od ponedeljka uveliko proširuje sličnu obavezu koju je ranije preuzelo 40 zemalja u okviru Njujorške deklaracije o šumama iz 2014. i ide dalje nego ikada ranije u određivanju resursa za postizanje tog cilja, prenosi Rojters.
NE PROPUSTITE
Prema sporazumu, 12 zemalja, uključujući Britaniju, obećalo je 8,75 milijardi funti (12 milijardi dolara) javnog finansiranja između 2021. i 2025. za pomoć zemljama u razvoju, uključujući napore za obnovu degradiranog tla i suzbijanje požara.
Najmanje dodatnih 5,3 milijardi funti obezbedilo bi više od 30 investitora iz privatnog sektora.
Investitori, koji zajedno upravljaju imovinom vrednom oko 8700 milijardi dolara, takođe su se obavezali da će prestati da ulažu u aktivnosti vezane za krčenje šuma do 2025. godine, uključujući proizvodnju govedine, palminog ulja, soje i pulpe.
Pet zemalja, uključujući Britaniju i Sjedinjene Države, i grupa globalnih dobrotvornih organizacija takođe su se obavezale da će obezbediti 1,7 milijardi dolara za podršku autohtonim narodima u očuvanju šuma i jačanju njihovih prava na zemljište.
Najvažniji cilj konferencije u Glazgovu je donošenje odluka koje će zadržati porast temperature na maksimalno 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period, a naučnici kažu da će šume i takozvana "rešenja zasnovana na prirodi" biti od vitalnog značaja za postizanje tog cilja.
Prema projektu Biomass Carbon Monitor, šume su uklonile oko 760 miliona tona ugljenika svake godine od 2011. godine, kompenzujući oko osam odsto emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva i cementa.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
