Istraga UN-a bila je jedina istraga o ljudskim pravima koja je bila dopuštena u blokiranom regionu Tigraj otkako su izbile borbe između bivše vladajuće stranke - Narodnooslobodilačke fronte Tigraja (TPLF) i etiopske vlade prošle godine.
Zaključak istrage bio je važan jer nije svalio krivicu za kršenje ljudskih prava na jednu grupu. U njemu se navodi da su sve strane u sukobu, uključujući snage iz Eritreje i etiopske regije Amhara povezane sa vladom, ''počinile kršenja međunarodnog prava o ljudskim pravima, humanitarnog i izbegličkog prava, od kojih neka mogu da predstavljaju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti''.
Ubistva, mučenja, seksualno i rodno nasilje, prisilno raseljavanje civila i kršenje prava izbeglica, neki su od zločina koji se spominju u istrazi UN-a.
Fotografije koje stižu iz Tigraja nisu nimalo prijatne - civili ginu u vazdušnim napadima, pretučeni su i mučeni, žene su silovane, dok se njihove kuće pljačkaju i uništavaju, prenosi Jutarnji.
U sukobima između etiopske savezne vojske i vojske Eritreje koja se graniči sa Tigrajem, do sada je ubijeno na hiljade građana, a više od 2 miliona stanovnika je napustilo domove, što je dovelo do humanitarne krize na Afričkom rogu.
Etiopija je u utorak proglasila vanredno stanje nakon što su snage na strani TPLF-a, koje se nazivaju Snage obrane Tigraja (TDF), objavile da su zauzele dva grada (Desi i Kombolša) koji su udaljeni nešto više od 300 kilometara od Adis Abebe.
SAD optužuje Etiopiju za kršenja ljudskih prava
Ranije u utorak premijer Abij Ahmed pozvao je građane da uzmu oružje kako bi se obranili od TDF-a. Šef kancelarije za mir i bezbednost u Adis Abebi poručio je stanovnicima da registruju oružje i pripreme se za odbranu te oblasti.
Predstavnici SAD-a takođe su uputili apel kako bi se obustavile vojne operacije čiji je cilj osvajanje Adis Abebe.
TPLF je dominirao nacionalnom politikom tri decenije, ali je izgubio uticaj kada je Abij preuzeo dužnost 2018. godine.
Pre njegove vlasti u Etiopiji su građani godinama organizovali antivladine proteste. TPLF sada optužuje Abija da centralizuje vlast na račun etiopskih lokalnih vlasti, što premijer negira.
Rat u Etiopiji, tačnije u Tigraju, započeo je 3. novembra 2020. godine, kada su snage lojalne disidentima zauzele vojnu bazu u severnoj regiji Tigraj na šta je Abij reagovao ofanzivom.
Od tada je TPLF napredovao i u susedne regije Amhara i Afar. Uprkos pobedi proglašenoj nakon pada Mekela, glavnog grada severnog regiona, nikada nisu prestali sukobi između snaga TPLF-a i etiopske savezne vojske.
Nova američka administracija Džoa Bajdena optužila je Etiopiju zbog teškog kršenja međunarodnih ljudskih prava.
Bajdenova administracija zapretila je isključivanjem zemlje iz Afričkog zakona o rastu i mogućnostima (AGOA), trgovinskog sporazuma koji je u zemlji u kojoj je razorena provreda trebalo da omogućiti bescarinski pristup Sjedinjenim državama.
Istraga UN-a sprovedena je u partnerstvu Etiopske komisije za ljudska prava koju je imenovala država, zbog čega su organizacije i grupe za ljudska prava i posmatrači bili zabrinuti o njenoj nezavisnosti od uticaja vlade. Međutim, UN je u nekoliko navrata naglasio nepristranost.
Zastrašujuće priče svedoka
U sklopu istrage UN je posetio nekoliko lokacija, uključujući Mekele. Svedoci su ispričali zastrašujuća iskustva.
Četveročlana porodica ubijena je u granatiranju njihove kuće, 26-godišnja žena iz Adeta rekla je da su je grupno silovali eritrejski vojnici pred trogodišnjom ćerkom, borkinja iz Tigraja svedočila je o etiopskim vojnicima koji muče zarobljenike u vojnom kampu u glavnom gradu pokrajine Tigraj električnim šipkama i drvenim štapovima.
Zbog bezbednosne situacije UN nije uspeo da stigne do područja gde su ranije istrage Amnesti internešnal i medija poput CNN-a otkrile masakre koje su počinile eritrejske ili etiopske snage.
-Sukob u Tigraju obeležila je ogromna brutalnost. Težina i ozbiljnost kršenja i zlostavljanja koje smo dokumentovali naglašavaju potrebu da se počinitelji pozovu na odgovornost sa svih strana', izjavila je šefica UN-a za ljudska prava Mišel Bačelet.
Među svojim preporukama etiopskoj vladi, zajednički istražni tim pozvao je na istragu "nezavisnih i nepristranih tela" o navodnim kršenjima ljudskih prava te "da se odgovorni pozovu na odgovornost".
Reagujući na istragu, etiopski premijer je izjavio da je ''tvrdnja o genocidima lažna te da nema nikakvu ljudsku osnovu''.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
