-Oni ne bi mogli da finansiraju svoj rat da nije bilo opijuma, kaže Kan, koji radi iz Baramče, blizu granice sa Pakistanom.
Trgovao je drogom četvrt veka i uveren je da grupa zaista ne može da priušti da se trgovina zaustavi.
-Postojala bi reakcija uzgajivača maka, narkobosova i javnosti ako talibani zabrane proizvodnju opijuma. Talibani su imali najviše koristi od proizvodnje opijuma tokom 20 godina, rekao je on, a prenosi britanski Gardijan.
Avganistan je najveći proizvođač opijuma na svetu, koji čini više od 80 odsto globalne proizvodnje između 2015. i 2020. godine i generiše milione dolara godišnje.
Prema podacima Kancelarije UN protiv droge i kriminala (UNODC), procenjuje se da je prošle godine u Avganistanu ubrano 6.300 tona opijuma, što je količina koja može da proizvede do 290 tona čistog heroina.
Međutim, tokom prvog obraćanja talibana nakon što su zauzeli skoro celu teritoriju Avganistana, njihov portparol Zabihula Mudžahid rekao je da će prodaja opijuma biti stopirana.
-Od sada niko neće biti upleten u prodaju heroina i niko neće dilovati drogu, rekao je on.
Tom najavom je odmah skočila cena opijuma sa 55.000 avgana (445 funti) za 4,5 kg na 100.000 avgan (810 funti), kaže Kan.
-Ali sada trgovci znaju da to neće biti zabranjeno, cene su pale na 510 funti (595 evra), kaže Kan, koji predviđa da će biti bum u trgovini opijumom sada kada su talibani ponovo na vlasti.
Nije samo Kan taj koji ne veruje da talibani mogu ili će zabraniti proizvodnju opijuma. Sa privredom u kolapsu i sušom koja je milione gurnula u glad, talibanski zvaničnici na jugu upozoravaju da nema održive alternative za poljoprivrednike.
-Farmeri su suočeni sa sušom. Poljoprivredna zemljišta i voćnjaci su jako pogođeni i to će primorati mnoge farmere da uzgajaju mak, jer to ostaje kao jedini spas, rekao je za Gardijan Abdul Ahad, guverner provincije Helmand, gde se uzgaja velika većina opijuma.
-Ako međunarodna zajednica ne prihvati naše zahteve i zahteve civila, poljoprivrednika i vlade, farmeri bi se vratili uzgoju maka, jer nemamo drugu opciju. Međunarodna zajednica treba da pomogne u pravljenju brana, obezbedi seme i pomogne farmerima da uzgajaju druge useve, rekao je on.
Pokušaji SAD da uguše trgovinu, trošeći 8 milijardi dolara tokom 15 godina na uništavanje useva i laboratorija, malo su napredovali. Iako je prethodni vođa talibana Mula Omar 2000. godine zvanično zabranio uzgoj i trgovinu opijumom, trgovina je nastavljena.
U prethodnih 30 godina Baramča se transformisao iz pustog južnog grada u centar avganistanske opijumske industrije – i to u regionu koji je ostao pod kontrolom talibana tokom okupacije koju su predvodile SAD. Talibani su oporezovali trgovce i dilere pre nego što su im dozvolili da prođu kroz njihove kontrolne punktove u Pakistan.
Godine 2019. prema poslednjim podacima UNODC, talibani i drugi nedržavni akteri prikupili su do 113 miliona dolara poreza na opijate. U 2017. godini, u kojoj je bila rekordna žetva, prikupljeno je do 350 miliona dolara.
Kan je rekao da je prodao najmanje 50 tona opijuma za godinu dana kupcima u Baramači odakle se dalje troga švercovala u pakistansku jugo-zapadnu provinciju Baločistan.
Prelazeći planinski i nepristupačni teren, šverceri kreću na zapad u Iran.
Neki avganistanski farmeri sada beru do tri useva maka godišnje, umesto jednog, kako bi zadovoljili potražnju.
U Musa Kali, Mohamed Jakob stoji usred polja belih i ružičastih cvetova maka koje leži iza isušenog korita reke. Putevi u ovom regionu provincije Helmand puni su rupa, koje su posledice mina i eksplozija bombi tokom višegodišnjih borbi.
Jakob se bavi uzgojem opijuma i ima ova polja više od 20 godina.
On uzgaja i druge biljke, ali opijum je taj koji stavlja hranu na trpezu.
-Nemamo drugog načina da zaradimo novac, kaže Jakob, koji može da zaradi oko 2.000 funti (1.712 evra) u dobroj sezoni.
-Ako bi talibani zabranili uzgoj opijuma, to znači da oni žele da umremo od gladi, što mislim da oni ne bi uradili. Oduprećemo se tome, rekao je on.
Kako je rekao želi da ih, Avganistanci, stranci ostave na miru i da pomognu samo tako što će im obezbediti seme i druge uslove za poljoprivredu.
-Onda ćemo možda uzgajati nešto drugo osim opijuma. U suprotnom, za nas nema alternative, rekao je on.
Amrula, koji ima jedno ime, se slaže. Već četiri decenije uzgaja opijum u Musa Kalu. On nije vlasnik zemlje, ali je odgovoran za poljoprivredu i brigu o usevima. Zauzvrat, on dobija četvrtinu zarade, što donosi između 4.000 i 7.000 funti (3.424 i 5.992 dolara) godišnje.
-Ne dobijamo ništa od pšenice i povrća, kojima je potrebno mnogo vode i ne mogu da dopune naš prihod, kaže Amrula.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
