Sredinom avgusta došlo je do naglog porasta slučajeva koronavirusa u Japanu, sa više od 23.000 novih infekcija dnevno. Trenutno su ti dnevni brojevi pali na samo 170 slučajeva novih infekcija, a smrtni slučajevi od te bolesti su u novembru pali na jednocifrene brojeve.
Drastičan pad broja novih infekcija i smrtnih slučajeva uglavnom se pripisuje veoma visokoj pokrivenosti vakcinacijom, javnom prihvatanju nošenja maski i drugim epidemiološkim faktorima. Ali neki naučnici i dalje veruju da je ovaj pad jedinstven.
Izuri Inoue, genetičar sa Japanskog nacionalnog instituta za genetiku, veruje da je Japan imao sreće i svedočio je da je delta varijanta u velikoj meri iskorenila druge varijante virusa.
Inoue i njegove kolege već neko vreme proučavaju mutacije u virusu SARS-CoV-2 i kako na njih utiče protein nsp14, koji je ključan za replikaciju virusa.
RNK virusi, poput novog koronavirusa, obično imaju veoma visok nivo mutacija, što im pomaže da se brzo prilagode promenama u okruženju. Ali to takođe otvara mogućnost takozvane „katastrofalne greške“, odnosno kada se loše mutacije akumuliraju i na kraju izazovu izumiranje određene varijante. Čini se da pomenuti protein nsp14 na neki način pruža pregled grešaka i na taj način pomaže genomu virusa da ostane ispod praga katastrofalne greške.
U slučaju japanskog petog talasa koronavirusa, Inoue veruje da nsp14 delta varijanta nije uspela u tom zadatku, s obzirom na genetsku studiju uzoraka prikupljenih između juna i oktobra ove godine.
Suprotno očekivanjima njegovog tima, u uzorcima je primećen nedostatak genetske raznolikosti, dok su mnogi uzorci imali genetske promene u oblasti zvanoj A394V, koja je povezana sa proteinom nsp14.
Bili smo bukvalno šokirani kada smo saznali. Delta varijanta je bila izuzetno prenosiva u Japanu i potisnula je sve druge varijante. Ali kako su se mutacije gomilale, verujemo da je vremenom postao defektan virus koji više nije mogao da se replicira, objasnio je Inoue za pomenuti japanski dnevnik.
Ova teorija bi takođe mogla biti relevantna za prethodni soj SARS-a, koji je pronađen 2003. godine, i ponuditi objašnjenje zašto se nije razvio u pandemiju. Ali to bi takođe bilo teško potvrditi jer se proboj završio relativno brzo, zbog čega nisu masovno prikupljani genetski podaci potrebni za testiranje ove teorije o tom soju.
Ostaje nejasno zašto je Japan imao takve srećne okolnosti jer se ništa slično novom korona virusu nije dogodilo u drugim istočnoazijskim zemljama, poput, recimo, Južne Koreje, čija je populacija genetski bliska onoj u Japanu. Ali mutacije u virusu koje su otkrili Inoue i njegove kolege otkrivene su u najmanje 24 druge države.
Ako se ova teorija potvrdi, to u najboljem slučaju znači predah za japansku populaciju, jer će vremenom do te zemlje naći i druge, uspešnije varijante, iako Inou veruje da bi aktuelne epidemiološke mere to mogle značajno da odlože.
Kurir.rs/RT
NE PROPUSTITE
