Tokom većeg perioda drugog dela Hladnog rata, smatralo se da američki borbeni avioni imaju prednost u borbama protiv svega što su Sovjeti mogli da ponude. To je uključivalo i Su-27, koji je predstavljen 1988. godine. U proteklih dvadeset godina, taj mlaznjak nije imao ni približno toliko akcije kao američki F-15. Međutim, najnoviji "derivat" Su-27 predstavlja realnu pretnju u vazduhu, naodi u članku magazin National Interest.
Suhoj Su-35S je zapravo druga poboljšana verzija Su-27M. To je dvomotorni jednosed, supermanevarski avion. Ove verzije 35S imaju motore sa vektorom potiska umesto kanarda Su-27. Označen kao "Flanker-E" od strane NATO-a, ovaj lovac "4++ generacije" se pokazao kao veoma sposoban neprijatelj aktuelnim američkim avionima, uključujući F-15 Eagle, F-18, pa čak i F-35 Lightning II, ocenjuje se u tekstu.
Naoružanje Su-35 uključuje automatski top GŠ-30-1 kalibra 30 mm sa 150 metaka, zajedno sa 7.996 kilograma korisnog tereta na dvanaest spoljnih tačaka. Može da nosi različite rakete vazduh-vazduh, vazduh-zemlja, protiv radijacije i protivbrodske rakete, kao i niz TV, laserskih i satelitskih bombi. Poređenja radi, novi F-22 proizveden u SAD ima samo četiri uporišta na svojim krilima i tri na unutrašnjim odeljcima za oružje, ističe se.
Dvostruki turboventilatori Saturn AL-41F1S obezbeđuju Su-35 manevarsku sposobnost koja može lako da parira ili prevazilazi tehnike izbegavanja skoro svih postojećih lovaca četvrte generacije. Sa maksimalnom brzinom od 1.550 mph, to je dobro naoružana, brza letelica.
Međutim, analitičari odbrane sugerišu da je Su-35 u svojoj trenutnoj modifikovanoj konfiguraciji zaista svrsishodan, barem dok ruska vojska ne bude u stanju da poveća proizvodnju svog stelt višenamenskog lovca pete generacije, Suhoj Su-57.
Ipak, pretnja od Su-35 nije samo u tome šta avion može da uradi u vazduhu. Ona leži i u tome što rusko vazduhoplovstvo nije jedini operater ovog naprednog aviona i šta bi to moglo da znači za regionalne balanse snaga. U stvari, lovac je prvobitno bio dizajniran za izvoz, ali je rusko vazduhoplovstvo postalo glavni kupac 2009. godine.
I Vazduhoplovstvo Kineske narodnooslobodilačke armije i indonežansko vazduhoplovstvo poručile su ove lovce. Kina je dobila prvu isporuku od četiri aviona 2016. godine, a zatim još deset 2017. kao deo ugovora za dvadeset četiri aviona vrednog 2,5 milijardi dolara. Rusko-kineski sporazum je takođe uključivao pomoćnu opremu i rezervne motore, a ugovor će biti u potpunosti realizovan do kraja ove godine.
Nakon što je Kina postala prvi međunarodni kupac Su-35, SAD su uvele sankcije toj azijskoj državi zbog kršenja Zakona o suzbijanju američkih protivnika kroz sankcije (CAATSA), koji je propisao Kongres. Uprkos tome, Su-34 je zvanično ušao u službu njene vojske u aprilu 2018.
Prošle jeseni Turska je takođe započela naprednu fazu pregovora za kupovinu trideset šest Su-35 od Rusije. Taj potez usledio je nakon što je Turska izbačena iz programa F-35 i zategla odnose sa svojim saveznicima u NATO zbog kupovine ruskih raketa protivvazdušne odbrane S-400.
I nekoliko drugih zemalja navedeno je kao potencijalni operater ruskih aviona, uključujući Alžir, Egipat, Indiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Su-35 bi mogao da bude ozbiljan remetitelj vazdušne nadmoći širom sveta, zaklučuje se u tekstu.
Kurir.rs / The National Interest, Foto: Profimedia / SOPA
NE PROPUSTITE
