Dugoročne promene klimatskih uslova na Zemlji dovode do toga da procvetna društva poput Rimskog carstva venu i blede. Ali možda nema većeg primera eksplozivnog preseka klimatskih poremećaja i političkih preokreta od perioda oko Francuske revolucije 1789.
Počevši od sredine 13. veka, severna hemisfera je ušla u period produženog hlađenja poznatog kao Malo ledeno doba. Ova produžena hladnoća, međutim, nije bila glatka i ujednačena, već je obeležena intervalima opadanja temperatura usred inače stabilne toplote. Oko 1770. godine, jedan takav interval naglog smrzavanja počeo je u severnom Atlantiku, što je odmah izazvalo pustoš u pomorstvu, transportu i poljoprivredi. Godine 1775. velika nestašica žitarica u Francuskoj uzrokovana uzastopnim godinama loših žetvi dovela je do nereda za hleb u celom kraljevstvu. Kasnije nazvan Rat brašna, bio je predznak stvari koje dolaze.
Uz pogoršanje klime, vulkanska pukotina Laki na Islandu je eruptirala u junu 1783. Tokom narednih osam meseci, pukotina je izbacila 120 miliona tona sumpor-dioksida u atmosferu. Širom severne Evrope, „sunce boje krvi“ jedva se videlo kroz gustu trajnu izmaglicu. Pored viška smrtnosti uzrokovanog smrdljivim vazduhom, erupcija Laki radikalno je promenila atmosferu, uzrokujući da je klima iz 1780-ih postala izuzetno nestabilna. Posle dugog zahlađenja, leto 1783. odjednom je bilo najtoplije zabeleženo. Neuobičajeno toplo vreme izazvalo je jake grmljavine sa gradom dovoljno velikim da ubije stoku. Užareno leto ustupilo je mesto jednako ekstremnoj zimi sa jakim smrzavanjem, praćenom toplim prolećem koje je brzo otopilo sneg i led što je izazvalo velike poplave.
Ovi nenormalno divlji ekstremi su definisali vremenske obrasce u godinama koje dolaze: suva leta sa mjehurima ispresecana jakim grmljavinom, praćena dubokim zimskim smrzavanjem, snežnim olujama i temperaturama ispod nule. Fluktuacije su pustošile živote francuskog stanovništva, uništavajući useve, ubijajući stoku i stvarajući neraskidivi ciklus gladi, siromaštva, stresa, straha i teškoća. Na turneji po Francuskoj 1785. Džon Adams je napisao: „Zemlja je gomila pepela. Trava se jedva vidi i svakakva žitarica je niska, mršava, bleda i slabašna, a lan je sasvim mrtav.... Žao mi je ovog naroda iz duše. U ovom trenutku postoji najmanja pojava promene vremena kao i uvek.”
Šteta izazvana ovim vremenskim problemima pogoršala je tekuću finansijsku krizu koja je zahvatila francusku kraljevinu 1770-ih i 1780-ih. Finansije kraljevstva nikada nisu bile dobro vođene, jer su najbogatije aristokratske porodice u Francuskoj i dalje uživale oslobođenje od većine poreza. Sa zemljoradničkim razaranjem i već nedovoljnim poreskim prihodima kraljevstva, ministri kralja Luja KSVI uveli su ekonomske i finansijske reforme kako bi stabilizovali finansije krune. Ali ovi napori su naišli na nepopustljivo neprijateljstvo privilegovane elite, koja je odbijala da prihvati nove poreze osim ako kralj ne ponudi podjednako značajne političke ustupke. Obe strane su odbile da popuste, a ćorsokak je obezbedio da kriza ostane nerešena.
Godine klimatskog stresa, finansijske nestabilnosti i političkog sukoba brutalno su se spojile 1788. i 1789. Ozbiljna suša u proleće 1788. ostavila je osnovne useve osakaćene i uvele. 13. jula 1788. godine, jedna od najžešćih oluja s gradom u zabeleženoj istoriji zahvatila je Francusku. Oluja je presekla deo razaranja koji je udario i uništio polja i vinograde. Nestašica žitarica dovela je do vrtoglavog porasta cena, a porodice koje su nekada trošile 50% svog prihoda na hranu sada su više od 90% svog kućnog budžeta posvećivale samo da bi preživele. Sa svim raspoloživim prihodima koji idu za kupovinu hleba, potražnja potrošača za svim ostalim robama je pala, što je ionako poljuljanu ekonomiju kraljevstva dovelo u recesiju. Hiljade urbanih radnika izgubilo je posao i plate, pogoršavajući rastuću društvenu krizu.
Usred strašne žetve 1788. godine, politički sukob među elitom oko finansijskih, ekonomskih i političkih reformi dostigao je vrhunac. Kraljevi pokušaji da iznudi promene naišli su na ljuti otpor. Stanovništvo psihički izmučeno godinama stresa i straha sada je bilo spremno da gurne okvir protiv politike apsolutne monarhije koja nije služila narodu. Zahtevi da se nacionalna skupština pozabavi brdo nagomilanih pritužbi postali su toliko glasni da je kralj konačno pristao. Krajem 1788., kralj Luj je pozvao Generalne Statee da se sastanu sledećeg proleća.
Baš kada je Luis najavio ovaj značajan ustupak, Francusku je pogodila najhladnija zima u skoro jednom veku. Tomas Džeferson, tadašnji američki ambasador u Francuskoj, napisao je, „došla je zima tako jake hladnoće, kakva je bila bez primera u sećanju ljudi, ili u pisanim zapisima istorije. …[Svaki rad na otvorenom je obustavljen, a siromašni, bez nadnice rada, naravno, ostali su bez hleba i goriva.” Ova opaka zima je smrzla ionako izgladnjelo stanovništvo. Smrtonosni stisak zime trajao je mesecima. Još u aprilu 1789, grof de Mirabo je primetio na jugu Francuske: „svaka pošast je oslobođena. Svuda sam nalazio ljude mrtve od hladnoće i gladi, i to usred nedelje zbog nedostatka brašna, a svi mlinovi su smrznuti.”
Kada se generalni stalež sastao u Versaju u maju 1789. godine, stanovništvo Francuske je izdržalo duge i teške godine pogođene beskrajno destruktivnim klimatskim fluktuacijama. Proleće i leto 1789. nisu pružili olakšanje. Proći će meseci pre nego što su ovogodišnje žetve prevazišle nedostatke iz prethodne godine. Traumatizovano stanovništvo Pariza, podstaknuto političkim govornicima, bilo je spremno da eksplodira. Kao i mnoga prethodna leta, julska vrućina bila je ugnjetavajući kontrast sa ledenom hladnoćom prethodne zime. Višemesečni politički ćorsokak u Versaju konačno je razrešen u julu 1789. kada su glasine o reakcionarnoj zaveri izašle na ulice Pariza, a uznemireno i gnevno stanovništvo podiglo se da sruši Bastilju, označivši početak Francuske revolucije.
Francuska revolucija je posebno strašna opomena, jer naučnici sada znaju da je klimatski haos koji je doživeo u to vreme bio rezultat prirodnih procesa, dok je kriza otopljavanja kroz koju danas živimo uzrokovana ljudskim postupcima i – osim ako ne preduzmemo hitne korake da ga zaustavi — samo će biti gore. Veza između klime i političke destabilizacije postala je hitna oblast proučavanja. Značajna studija iz 2013. koja je upoređivala klimatske podatke sa velikim istorijskim sukobima pronašla je „snažne uzročne dokaze koji povezuju klimatske događaje sa ljudskim sukobima... Veličina uticaja klime je znatna“. Studija je upozorila da kako temperatura Zemlje raste u decenijama koje dolaze, „pojačane stope ljudskih sukoba mogu predstavljati veliki i kritični društveni uticaj... iu zemljama sa niskim i visokim prihodima“. U avgustu su Ujedinjene nacije objavile izveštaj IPCC opisan kao „crveni kod za čovečanstvo“. U izveštaju se navodi da su „ekstremni vremenski uslovi, oskudni prinosi useva i nizak BDP takođe povezani sa povećanim nasiljem“.
Francuska revolucija nije izazvana samo klimatskim poremećajima. Ti poremećaji su opustošili ekonomiju, destabilizovali društveni poredak i traumatizirali stanovništvo, ali su zahtevali slomljeni politički sistem koji nije bio u stanju i nije voljan da se pozabavi posledicama da bi preokrenuo vagu ka revoluciji. Kako ulazimo u novu epohu klimatske vanredne situacije koju je stvorio čovek, u našoj je moći da ublažimo ekološke posledice, ali neće biti dovoljno da jednostavno smanjimo emisije ili pređemo na zelenu energiju. Takođe moramo da obezbedimo da naše političke strukture mogu da odgovore na neizbežne društvene krize izazvane globalnim zagrevanjem i da budu dovoljno fleksibilne i otporne da prebrode nadolazeću oluju.
Kurir.rs/Time
NE PROPUSTITE
