Premijer Solomonskih ostrva Manaseh Sogavare juče je optužio strance, da su glavni krivici za izazivanje haosa i nereda u ovoj maloj pacifičkoj državici, jer je odlučio da raskine političke veze sa Tajvanom i opredeli se za Peking, što je izazvalo talas nasilja, paljevina i pljačke kineskih radnji po prestonici Honijaru. Na udaru su se našli policija i parlament koje je progutala vatrena stihija. Da bi sprečila moguću kinesku vojnu intervenciju, Australija je poslala 70 policajaca i 43 vojnika da uspostave red.
Kako je sve počelo
Odluka da Kina postane strateški partner Solomonovih ostrva datira iz 2019. godine, kada je premijer Sogovare naljutio građane najnaseljenije provincije Malaite i prekinuo diplomatske veze sa Tajvanom i normalizovao odnose sa Kinom, a zatim se pridružio inicijativi "Pojas put".
Na tu vladinu odluku pobunili su se lokalni lideri Malaite, koji su se žalili da centralna vlada namerno zanemaruje njihov region. Oni su se usprotivili vlastima i nastavili samoinicijativno da održavaju veze sa Tajvanom, zbog čega su počeli da primaju ogromnu finansisjsku pomoć od Tajpeja i Vašingtona. Posle formiranja pakta AUKUS, kao protivteža Kineskom uticaju, na Pacifiku, došlo je do nereda.
Sogavare je u sredu proglasio "lokdaun" pošto se 1.000 ljudi okupilo na protestu u Honijaru, zahtevajući njegovu ostavku. Tad su demonstranti upali u zgradu Narodne skupštine i zapalili slamnati krov, a zatim i policijsku stanicu. Premijer je naveo da ostaje pri odluci da je Peking pravi prijatelj i da je to glavni uzrok zašto je počelo nasilje, a za pokušaj svrgavanja vlasti optužio "druge sile".
- Spoljni pritisci su bili veliki. Ne želim da kažem imena. Neću se nikome prikloniti. Neutralni smo i spremni da branimo našu demokratiju", naveo je on.
Ostrvo bilo poprište krvavog nasilja
Premijer Solomonovih ostrva Sogavare je zatražio pomoć od Australije u okviru bilateralnog sporazuma o bezbednosti koji postoji od 2017, kada su australijske mirovne snage poslednji put napustile Solomonska ostrva.
Australija je predvodila međunarodnu policijsku i vojnu operaciju pod nazivom "Regionalna misija pomoći Solomonovim ostrvima" koja je obnovila mir u zemlji nakon krvavog etničkog nasilja od 2003. do 2017. godine.
Australijski premijer Skot Morison je nemire opisao kao „ pomešanu priču" i istakao da je Kineska četvrt bila poprište nereda pre intervencije Australije 2003. i dodao i da je mirovna misija Kanbere od 2003. do 2017. koštala 2,2 milijarde dolara.
Australija negira umešanost
Ministarka inostranih poslova Australije Marisa Paine negira da su druge zemlje izazvale nemire.
- Mi to uopšte nismo primetili. Naš stav je da ne želimo da vidimo nasilje, rekla je Pejn.
Australijski premijer Skot Morison angažovao je vojsku, policiju i diplomate da pomognu lokalnim snagama da uspostave red. Morison je dodao da se to ne odnosi na zaštitu vladnih zgrada, jer "Australija ne želi da podrži bilo koju političku grupaciju".
Morison je dodao i da je Sogavare bio taj koji je tražio pomoć jer veruje Australiji.
Kina ključan partner
Pre dve godine Solomonska ostrva koje broje 600.000 ljudi odlučili su da prekinu diplomatske odnose sa Tajvanom i priznale su Kinu. Ubrzo ovo pacifičko ostrvo pridružilo se inicijativi "Pojas put". Izvoz sa ovog ostrva u Kinu naglo je porasatao na 62,5 posto, a investicije Kine procenjene su na 500 miliona dolara. BDP po glavi stanovnika iznosi 2.500 USD. Mnogi su od tad optužili vladu da je zbog kineskog novca izdala Tajvan.
Kina zabrinuta
- Verujemo da pod vođstvom premijera Sogavarea, vlada Solomonovih ostrva može da obnovi društveni red i stabilnost što je pre moguće, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan i dodao da je ekonomska i druga saradnja od uspostavljanja diplomatskih odnosa bila od koristi za obe strane.
- Svaki pokušaji da se podrije normalan razvoj Kine i Solomonskih ostrva su uzaludni.
Priznali nezavisnost Kosova, pa povukli prizanje
Inače, Solomonska ostrva, se nalaze na 1.500 kilometara severoistočno od Australije. Osrtvo je tokom Drugog svetskog rata bilo poprište krvavih borbi Nakon što su ga zauzeli Japanci, američki marinci su se iskrcali na ostrvo Gvadalkanal u avgustu 1942. kako bi započeli kampanju za vračanje kontrole nad njima. Inače Solomonska ostrva dotakla su se i Srbije. Naime, ovo pacifičko ostrvo je 2014. priznalo nezavisnost Kosova, da bi u decembru 2018. godine povukle to priznanje.
Lokalna novinarka Gina Kekea kako prenosi Hafington post navela je da je orjentacija ostrva prema Pekingu bez javnog razgovora o tome jedan od motiva protesta, a veći deo su pritužbe da kineske kompanije ne zapošljavaju lokalne radnike.
Kurir.rs/A.M.
Premijer pion Pekinga?
Pokrajinski premijer regiona Malaite Ma Danijel Suidani optužio je Sogavarea da je pion Pekinga, navodeći da je „podigao interes stranaca iznad interesa stanovnika Solomonovih Ostrva".
- Ljudi nisu slepi i ne žele da budu prevareni", rekao je on.
NE PROPUSTITE
