Kao dete Harbija al Himiari se divila arhitekturi svog rodnog Jemena. U gradu Sani, gde se rodila, bila je opčinjena raskošnim rezbarijama u Starom gradu, delu prestonice koji je naseljen više od 2500 godina.
Upravo je to drevno mesto inspirisalo Harbiju (37) da ga ponovo izgradi u okviru UN projekta na čijem je čelu. Harbija je ujedno i žrva žena inženjer šef nekog građevinskog projekta u zemlji.
"Žene se uglavnom ne bave ovim poslom", rekla je ona BBC. "Želela sam da budem jedinstvena u svom poslu i da radim negde gde mogu da ruši rodne barijere".
Jemen je patrijarhalno i duboko konzervativno društvo gde žene čine malecki deo radne snage i to mahom u poljoprivredi, uslugama i porodičnim kompanijama.
Kao tinejdžerka, Harbija se pobunila protiv ovoga i upisala u medicinsku školu da bi posle dve nedelje shvatila da to nije ono čime želi da se bavi. Ali da inženjerski posao jeste.
Kaže i da je imala podršku roditelja, kada se upisala na fakultet, jer su videli da je "srećna".
Posledice rata koji i dalje traje vidljive su na svakom koraku i dodatno uništavaju prirodnu sredinu i ekonomiju Jemena. Tri od 52 "ugrožena" mesta sa Uneskove liste svetskog nasleđa nalaze se u Jemenu.
Jedno od njih je i Harbijin voljeni Stari grad Sana sa Velikom džamijom izgrađenom u 7. veku. Istorijski grad Zabid i Stari grad Šibam su takođe klasifikovani kao mesta koja su "u opasnosti" zbog čega se Harbija i njen tim trkaju sa vremenom.
Uneskov projekat "Keš za posao" već je pomogao u obnovi 162 zgrade u Sani, Šibamu i Zabidu, kao i u gradu Adenu.
Prvobitno, Unesko je planirao da popiše štetu počinjenu na 8000 zgrada od istorijskog značaja. To su i uspeli, ali je sada taj broj porastao na 16.000. Drugi cilj projekta je da se obezbede dugoročni prihodi i prilike za 4000 mladih. Prema podacima UN, više od dve trećine od 29 miliona stanovnika Jemena su mlađi od 30 godina a četvrtina njih je nezaposlena.
U šestogodišnjem saudijskom vojnom pohodu na pobunjenike iz redova Hutija - koji su proterali jemensku vladu iz Sane - brojne zgrade su uništene a prestonica ostavljena da propada.
Kada je Harbija iz Sane otputovala u Zabid, otkrila je zgrade koje su nekada bile centri za okupljanja stanovnika, a sada su potpuno uništene - bez zidova, tavanica, nestabilne i opasne.
Jedan od njenih najvećih zadataka je da pronađe materijale neophodne za restauraciju ovih zgrada. Posao je spor i mukotrpan. Potrebno je istorijski tačno obnoviti arhitektonske detalje, rekonstruisati oslikane tavanice, zameniti trule grede materijalima uvezenim iz Saudijske Arabije - samo to je proces koji traje tri meseca. I dok čeka da joj materijali stignu, mora da pazi da se zgrada ne sruši na ljude koji i dalje žive u njoj.
Tu su i bezbednosni problemi izgradnje u zemlji koja je i dalje u sukobu. Lokalni koordinatori moraju da pregovaraju sa svim zaraćenim frakcijama kako bi Harbija i njen tim mogli bezbededno da priđu zgradama.
Čak su i pripremni radovi opasni. Potrebno je izvršiti 3D skeniranje kako bi se procenilo koliko je neka zgrada oštećena. Harbija je u početku koristila dronove ali zbog rata koji i dalje besni, za to su joj potrebne dozvole. A kako se dronovi koriste i u sukobima, to bi moglo da bude opasno po nju i njen tim.
Postoji i problem nedostatka obučene radne snage, naročito onih koji su specijalizovani za rad na istorijskim građevinama. "Mladi ljudi ne održavaju tradicionalne zidarske veštine. Smatraju da to nije odgovarajuća karijera za njih", kaže Harbija.
Umesto da čeka na obučene radnike, Harbija se sama obučava. Vodi tim od 24 osobe i pomogla je da se obuči još 211 inženjera, stolara i drugih specijalizovanih majstora - polovina njih su žene.
"Bila sam iznenađena brojem žena koje su želele da se obuče u poljima koja su tradicionalno muška", rekla je Harbija. "Živim u konzervativnom društvu i nekako sam očekivala da nijedna žena neće biti zainteresovana", rekla je Harbija koja je potpuno prekrivena burkom u skladu sa jemenskim normama. Ponosna je što pomaže u očuvanju istorijskog urbanog pejzaža Jemena za buduće generacije.
"Uprkos izazovima i nedaćama, srećna sam zbog ovog posla", rekla je ona. "Uprkos svemu kroz šta ova zemlja prolazi, svojim poslom mogu da pomognem i očuvanju istorije i nasleđa zemlje".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
