Najnovije vesti

DA LI JE RUSKA INVAZIJA MOGUĆA? Zašto su aktivnosti Moskve na ukrajinskoj granici sada toliko uznemirile Zapad?
Foto: Profimedia / STR / AFP

analiza

DA LI JE RUSKA INVAZIJA MOGUĆA? Zašto su aktivnosti Moskve na ukrajinskoj granici sada toliko uznemirile Zapad?

Planeta

Invazija trenutno deluje malo verovatna, ali je gomilanje vojske na rusko-ukrajinskoj granici bilo dovoljno da NATO počne da preti sankcijama.

Drugi put ove godine Rusija skuplja snage u blizini svojih granica sa Ukrajinom. Zašto je onda 90.000 ruskih vojnika na granici sada zabrinulo zapadne vlade i nezavisne analitičare?

Oštro upozorenje američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da Rusija planira napad "velikih razmera" potkrepili su analitičari i zapadne obaveštajne službe. "U ovome (analizama i obaveštajnim podacima) ima dovoljno suštine“, rekao je Gardijanu jedan insajder.

Američki predsednik Džo Bajden već nedeljama je zabrinut, ali pokušaji da se situacija smiri – uključujući susret Blinkena i njegovog kolege Sergeja Lavrova – nisu uspeli, što sugeriše da Rusija želi da se kriza nastavi.

Džejns, agencija specijalizovana za vojne obaveštajne službe, pratila je raspoređivanje ruskih tenkova, artiljerije i drugih jedinica na okupiraniom Krimu na jugu Ukrajine, Voronježu na istoku i oko Smolenska na severu i situaciju opisala kao "anomalnu rusku vojsku aktivnost".

Nil Melvin, direktor međunarodnih bezbednosnih studija u istraživačkom centru Rusi, opisao je gomilanje vojske kao "mnogo ozbiljnije" od onog u aprilu, jer postoje neki dokazi o značajnim borbenim pripremama, posebno u modifikacijama ruskih oklopnih vozila.

Te modifikacije izgledaju kao kavezi pričvršćeni za krov – i dokaz su da je Kremlj bio uplašen nekom od nedavnih ukrajinskih kupovina oružja sa zapada. Moskvu posebno brinu američke protivtenkovske rakete Koplje i turske bespilotne letelice TB2 Bajraktar, koje imaju za cilj da unište ruska oklopna vozila tako što ih udare tamo gde su najslabiji, na vrhu.

Istovremeno, Rusija je zaoštrila svoju retoriku. Ranije ove nedelje predsednik Vladimir Putin upozorio je da će povećana vojna podrška NATO-a Ukrajini značiti prelazak "crvene linije“. On je posebno upozorio na stacioniranje zapadnih raketnih odbrambenih sistema u Ukrajini, sličnih onima u Rumuniji ili Poljskoj.

Fokus na oružju povezuje se sa širim razlozima zašto bi Rusija možda želela da forsira ovo pitanje. Orisija Lucevič, ukrajinska analitičarka iz istraživačkog centra za spoljnu politiku Četam haus kaže rekla da "vreme igra u korist Ukrajine“ dok ona nastoji da raspodeli svoje trupe duž zapadne linije.

Putin ne želi da Kijev postepeno i odlučno pređe u zapadnu sferu, dodaje ona. "Rusija želi veću kontrolu nad svojim bliskim susedima i da spreči proširenje NATO – a to uključuje i Gruziju, kao i Ukrajinu“, rekla je ona.

Lako je tvrditi da Rusija koristi nedavna dešavanja kako bi testirala zapad i odlučnost SAD, posebno dok se nova levičarska nemačka vlada sprema da preuzme vlast. Međutim, zapadne diplomate naglašavaju da Ukrajina nije članica NATO-a i da stoga ne postoji obaveza da je brane ako bude napadnuta.

Umesto toga, Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, predložio je ekonomski odgovor na krizu. "Svi smo jasno stavili do znanja da će cena biti visoka i sankcije su jedna od opcija“, iako je Melvin dodao da su godine eskalacije sankcija "podigle troškove Rusiji, ali je nisu odvratile“ od njenih namera.

Malo verovatno da će do potpune vojne invazije doći, navodi britanski dnevnik i dodaje da Rusija najverovatnije ima diplomatski cilj. Melvin veruje da se Rusija nada da će ponovo pokrenuti zaustavljeni mirovni proces iz Minska, sporazume iz 2014-2015. godine koji su potpisani nakon što je Rusija zauzela Krim a separatisti oblast Donbasa, sada odvojenog od ostatka Ukrajine snajperima i linijama fronta.

"Rusija želi da neutrališe Ukrajinu i pretvori je u tampon državu. Bilo bi optimalno, sa njegove tačke gledišta, da Donbas bude priznat kao autonoman sa rukovodstvom izabranim pod kontrolom Rusije, sa vetom na spoljnu politiku Kijeva“, rekao je on.

Takvo tumačenje sporazuma iz Minska bi, međutim, bilo politički neprihvatljivo za Ukrajinu, što je delimično razlog zašto se odlaže njihova primena. S obzirom na to da zapadni lideri, poput britanske ministarke spoljnih poslova Liz Trus, ponovo izražavaju "podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“, obaranje ruku između zapada i istoka će potrajati još neko vreme, zaključio je autor analize Den Sabag.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja