Slobodno pozorište Belorusije (BFT) već 16 godina se zalaže za slobodu izražavanja, jednakost i demokratiju kroz andergraund predstave sa ad hoc lokacija koje obožava putlika željna alternativnog glasa represivnom diktatoru Aleksandru Lukašenku.
Sada je zabranjena kompanija donela važnu odluku da se preseli van Belorusije, rekavši da je rizik od odmazde protiv njenih članova prevelik da bi nastavila svoj kulturni otpor Lukašenkovom režimu.
Šesnaest članova ansambla BFT koji trenotno vežbaju predstavu u Londonu, plus još devet članova porodice, odlučili su da ne mogu da se vrate kući u doglednoj budućnosti. BFT je jedina pozorišna kuća u Evropi koja je zabranjena iz političkih razloga.
Njegova nova baza nije uspostavljena, ali se razmatraju Poljska i druge zemlje istočne Evrope. Grupa je odbacila mogućnost traženja azila u Velikoj Britaniji jer bi njenim članovima bilo zabranjeno da rade tokom procesa dobijanja azila, koji bi mogao da potraje više od godinu dana.
Nekoliko članova BFT-a bilo je uhapšteno posle protesta opozicije nakon što je Lukašenko proglasio pobedu na izborima u avgustu 2020. Suosnivači pozorišne grupe, Natalija Kaliada i Nikolaj Halezin, žive u Londonu od kada su bili primorani da odu u egzil 2011. godine.
Kaliada kaže da je 2021. potpuno bez presedana da jedna pozorišna kompanija bude primorana da se preseli iz evropske zemlje "iz straha od progona i torture“.
"Sramota je što dozvoljavamo ne samo umetničke slobode već i osnovne ljudske slobode da budu apsolutno zanemarene u zemlji koja je tri sata leta od Londona", rekla je ona Gardijanu. "Samo postojanje Slobodnog pozorišta Belorusije i naš kontinuirani rad, uprkos represiji, najveća je pretnja diktaturi – volja ljudi da nastave da govore istinu je najveća predstava moći koja se može zamisliti".
Kako se Lukapšenkov režim snažno obračunao sa protestima nakon spornih izbora 2020. godine, "postalo je jasno da moramo da izvučemo svoj tim iz zemlje“, rekla je Kaliada. "Represije su bile ogromne i svaki dan su ljudi hapšeni".
Članovi kompanije napustili su Minsk u oktobru na različite načine.Neki su prokrijumčareni iz zemlje, rekla je ona. Svi su napustili roditelje i druge najmilije, a osim odeće i sitnih ličnih stvari nisu doneli ništa. "Veoma im je bolno da napuste svoje porodice i imaju osećaj krivice“, dodala je Kaliada.
Članovi BFT-a dobili su šestomesečne vize za umetnike, koje ističu nakon što njihova produkcija Psi Evrope, distopijskog trilera, završi sa prikazivanjem u Barbikanu u martu. U međuvremenu, kompanija će kasnije ovog meseca otputovati u Poljsku gde im je ponuđen smeštaj i vratiti se u Veliku Britaniju u februaru. "U limbu smo“, rekla je Kaliada.
Svetlana Sugako, generalna direktorka BFT-a, bila je jedna od uhapšenih u avgustu 2020. Zadržana je pet dana, zajedno sa 35 drugih naguranih u ćeliju za četiri osobe.
"Nije bilo vazduha, tri dana nismo imali hrane, a morali smo da pijemo prljavu vodu. Čuo sam ljude kako vrište i viču dok su ih tukli. Ne znate kako i gde će se završiti", rekla je ona. "Nisam želela da napustim Belorusiju, ali nisam imala izbora. Budućnost je nejasna, ali ja sam živa".
Lukašenkov obračun sa opozicijom nije zaobišao ni belorusku umetničku zajednicu. Sprovedene su čistke u državnim kulturnim institucijama i stotine pisaca, glumaca, slikara, muzičara i drugih su oterani u izgnanstvo.
"Postojao je ogroman broj kreativnih ljudi koji su radili u kontekstu protesta“, rekao je Halezin, osnivač nezavisnog Beloruskog saveta za kulturu. "Umetnici su bili među prvima bačenim u Lukšenkov kotao represije". Kaže da je broj zatvorenih umetnika konkurentan broju uhapšenih novinara i aktivista.
Beloruske bezbednosne službe gotovo su onemogućile nezavisnim umetnicima da nastave da rade u zemlji. Jedna vizuelna umetnica iz Minska rekla je da je napustila zajednički studio nakon što je policija ove godine počela da je posećuje kod kuće u vezi sa protestima. Zamolila je prijatelja da preuzme i sakrije njene slike i druga umetnička dela jer se plašila da bi mogli biti zaplenjene ili uništene.
Vlad Kobets iz Beloruskog centra solidarnosti, neprofitne grupe u Varšavi povezane sa BFT, rekao je da je očekivani dolazak trupe sredinom decembra deo plime istaknutih kulturnih ličnosti koje su odlučile da žive daleko od Belorusije zbog njihovog protivljenja režimu.
"Ti ljudi iz kulture... su često mladi ljudi, generacija koja je pokretač protesta“, rekao je Kobets, ukazujući na druge skorašnje emigrante, poput operske pevačice Margarite Levčuk. Egzodus je razotkrio kulturno osiromašenje Lukašenkove vlade, dodao je on. "Ne možete izgraditi državu samo na štapovima."
BFT je strimovao mnoge svoje produkcije van Belorusije publici u zemlji, a tajno je nastupao u stambenim dvorištima, skladištima i garažama u Minsku.
"Znamo da smo jači od režima“, rekla je Kaliada. "Vlasti se više plaše umetnika nego političkih izjava. Svi veruju da će se stvari u Belorusiji promeniti, ali za sada kompanija treba da bude bezbedna".
Među nagrađivanim pokroviteljima i pristalicama BFT-a su bili Vaclav Havel, češki dramaturg, disident i predsednik koji je umro 2011. godine; pokojni nobelovac Harold Pinter; dramaturg češkog porekla Tom Stopard; glumci Džeremi Ajrons i Kim Katral; i gitarista i vokal Pink Flojda Dejvid Gilmor.
Vil Gomperc, umetnički direktor Barbikana, rekao je: "Oduševljeni smo što radimo sa našim prijateljima iz Slobodnog pozorišta Belorusije i što možemo da pružimo kompaniji platformu za njihov važan rad u ovom teškom trenutku".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
