Međutim, čak i ako virus nikada ne bude iskorenjen, imunitet će se poboljšati i svet će na kraju moći da živi sa covidom. Stručnjaci se uglavnom slažu.
„Ogromna većina stručnjaka za zarazne bolesti već mesecima veruje da SARS-CoV-2 neće nestati. Unuci naših unuka će i dalje biti zaraženi ovim virusom. Ali kovid kao bolest postaće deo naše istorije i infekcije pretvoriće se u samo još jedan uzrok obične prehlade“, rekao je za CNN Pol Hanter, profesor medicine na Univerzitetu Istočne Anglije u Velikoj Britaniji.
Kada ćemo doći do toga? Postoji, međutim, daleko važnije pitanje, na koje je odgovor frustrirajuće neuhvatljiv – koliko će vremena trebati da se dođe do toga? I taj odgovor ne zavisi od sreće, on je, bar dobrim delom, u našim rukama. Pandemije nestaju kao rezultat ljudskih napora kao što su razvoj vakcine, praćenje kontakata, genomska analiza, mere kontrole i međunarodna saradnja. Ukratko, svet ima alate da okonča pandemiju što je pre moguće.
Poteškoća? Ni posle 20 meseci ovi alati se ne koriste najbolje.
"Ovo je veliki problem, nikada nije postojao plan i još uvek nema globalnog plana. Nismo dobri u suočavanju sa globalnim krizama kao svet, nemamo infrastrukturu, vođstvo ili odgovornost", rekla je Andrea Tejlor, pomoćnik direktora Duke Global Health Institute.
Neke zemlje su prošle bolje sa Covidom od drugih. Ali da bi se kraj ubrzao, nebrojeni stručnjaci - uključujući Tejlora - pozivaju na novi, globalni pristup, posebno kada su u pitanju vakcine, lečenje i razmena informacija. Takvi napori su najbolji način da se brzo okonča pandemija, a ako se to ne dogodi, ljudi u svakom kutku sveta bi i dalje mogli da žive u senci covida nakon 2022.
"Znali smo šta će se dogoditi ako zauzmemo ovaj nacionalistički pristup, ali smo to ipak uradili. I sada živimo sa posledicama toga", rekla je Tejlor.
Ako svet ima arsenal koji mu može pomoći da okonča pandemiju, očigledno je najvažnije oružje u njemu. „Prvo sredstvo koje imamo je vakcina“, kaže Roberto Burioni, profesor mikrobiologije i virusologije na Univerzitetu San Rafael u Milanu.
Razvoj nekoliko vakcina, od kojih su sve veoma efikasne u zaustavljanju ozbiljnih bolesti i korisne u sprečavanju prenošenja virusa, bio je zaista jedinstven. Prethodni rekord pojavljivanja na tržištu bio je četiri godine, ali je pandemija covida-19 razbila sva očekivanja i ponovo postavila zlatni standard na tom polju. Lako je videti koliko je doza vakcine ključno za koncept završetka Covid-19. „Kako se sve više ljudi zarazi, vakciniše i ponovo zarazi, težina bolesti će postepeno opadati zbog nagomilavanja imuniteta, to je teorija“, rekao je Hanter za Si-En-En.
Međutim, nije dovoljno samo imati vakcinu, ona se mora podeliti sa što većim brojem ljudi, onoliko puta koliko je potrebno. Čak iu razvijenim zemljama u kojima dostupnost vakcine nije problem, postepeno slabljenje imuniteta, prenošenje novih sojeva i džepovi skepticizma u vezi sa vakcinom jasno su pokazali da su potrebne izuzetno visoke stope obuhvata da bi se sprečili talasi infekcije.
"Trebalo bi da postignemo široku imunizaciju. Jedan od mogućih scenarija je da će virus ostati kod nas, ali neće mnogo štetiti ako uspemo da vakcinišemo ogromnu većinu ljudi", rekao je Burioni.
Vakcinacija dece i buster doze? Pored stalnih napora da se nevakcinisani ljudi podstaknu da prime prvu dozu, bogatije zemlje sada imaju dva glavna pravca u svojim strategijama vakcinacije: vakcinaciju dece školskog uzrasta i dodatne doze – po potrebi za održavanje visoke zaštite.
„Vakcinacija dece može imati ogroman uticaj na budućnost“, rekao je Burioni.
Vakcine školskog uzrasta postaju sve rasprostranjenije u većem delu sveta, a u SAD je Uprava za hranu i lekove nedavno odobrila Fajzerovu vakcinu za decu uzrasta od pet do 11 godina. Velika Britanija je u četvrtak objavila sporazum o kupovini 114 miliona dodatnih doza vakcine Pfizer za svojih 67 miliona građana 2022. i 2023. godine. Očekuje se da će to preduzeti mnoge razvijene zemlje dok se pripremaju za budućnost u kojoj će se vakcine primenjivati. skoro redovno.
„Ne znamo koliko će nam dodatnih doza biti potrebno, ali ovo je problem logističke i ekonomske prirode“, dodao je Burioni.
Tako je barem u razvijenim regionima sveta. Ali svet je dobio dovoljno dokaza da će Covid-19 ostati pretnja bilo gde i bilo kome sve dok ne bude svuda pod kontrolom, a stručnjaci upozoravaju da je za postizanje tog cilja potrebna dramatična akcija. Pojava omikronskog soja u podsaharskoj Africi, gde su stope vakcinacije niske, još jednom je istakla važnost strategije za vakcinaciju siromašnih.
Poteškoća? Ne postoji, upozoravaju pojedini stručnjaci.
„Ne radi se samo o džepovima, veliki delovi sveta imaju neprihvatljivo nisku pokrivenost vakcinama“, rekao je Tejlor.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), manje od osam odsto ljudi u zemljama sa niskim prihodima primilo je najmanje jednu dozu vakcine protiv korona virusa. U međuvremenu, 63,9 odsto ljudi u zemljama sa visokim prihodima primilo je najmanje jednu injekciju. I u Evropskoj uniji iu Sjedinjenim Državama, oko 70% ljudi je primilo najmanje jednu dozu. Potencijalne posledice ove nejednakosti su očigledne – sve nove, globalno problematične varijante virusa su prvi put otkrivene na mestima koja su doživela velike i nekontrolisane epidemije i gde je pokrivenost vakcinacijom bila niska – alfa u Velikoj Britaniji prošlog decembra, delta u Indiji u februaru i omikron u podsaharskoj Africi.
„Nejednakost u pokrivenosti vakcinama će produžiti pandemiju“, rekao je Majkl Hed, viši naučni saradnik za globalno zdravlje na Univerzitetu u Sautemptonu. „Najbolji način da budete sebični je da budete nesebični. Morate da obezbedite vakcine celom svetu“, insistirao je Burioni.
Rešenja su manje očigledna, ali nisu van domašaja. Prvo, potrebno je povećati i stabilizovati snabdevanje vakcinama, piše CNN. Program SZO za razmenu vakcina KOVAKS u septembru predviđao je da će zemljama u razvoju biti isporučeno 25 odsto manje doza nego što se ranije očekivalo.
"Trenutno su razlike ogromne, neke zemlje ne dobiju ništa tri meseca, a onda dobijaju milione doza odjednom. Snabdevanje mora da dođe na predvidljiv i pouzdan način", rekao je Tejlor za CNN.
Hed, koji je prošle godine objavio studiju o snabdevanju vakcinama u Gani, dodao je da su vakcine koje su stizale preko COVAKS-a često bile blizu isteka i da nisu bile praćene neophodnim zamrzivačima ili opremom za transport tokom celog perioda do zemlje odredišta. On je pozvao na stvaranje novih centara za proizvodnju vakcina u Africi kako bi se uspostavio pouzdaniji protok. SZO je okrivila nedostatke u jednoj fabrici kompanije Johnson & Johnson za netačna očekivanja od COVAKS-a u septembru, a kašnjenje u indijskoj fabrici vakcina AstraZenece izazvalo je probleme u snabdevanju u Velikoj Britaniji i EU u prvim mesecima 2020. godine, pokazujući dramatičan efekat da samo jedan pogon može imaju globalnu distribuciju.
„Snabdevanje mora biti povezano sa finansijskom podrškom kako bi se osiguralo da te doze stignu do ljudi“, dodao je Tejlor.
Bogatije zemlje takođe treba da finansiraju istraživanja i pomoć na terenu zemljama u kojima se vakcine ne distribuiraju brzo, složili su se Head i Tailor. „Nedostaju jasni podaci o tome šta se dešava na nivou zemlje u podsaharskoj Africi“, rekao je Tejlor.
Ovo je problem koji Dukeova platforma globalne odgovornosti za kovid, sa kojom Tejlor sarađuje, pokušava da reši. Ova inicijativa pruža analizu trendova i barijera u siromašnijim zemljama u kojima je uvođenje vakcina usporeno. Razvijene zemlje takođe treba da vode primer.
Hed je rekao da su učesnici njegove studije u Gani videli kako se zapadni svet nosi sa vakcinom AstraZeneka na koju se COVAKS najviše oslanja, ali koja je pretrpela nekoliko udaraca tokom svog uvođenja u Evropu. Ovo uključuje brojne zemlje koje su prestale da uzimaju doze AstraZeneca u martu zbog zabrinutosti za krvne ugruške. Evropska agencija za lekove je kasnije proglasila da je bezbedna za upotrebu, ali je poverenje narušeno.
Oklevanje u vezi sa vakcinacijom među učesnicima njegove studije povećalo se nakon ovih problema i pauza u uvođenju vakcina u Evropi, Hed ističe: „Ono što vidimo i radimo na globalnom severu u vezi sa vakcinama se vidi i čuje u drugim delovima sveta.
Ali pre svega, stručnjaci pozivaju na odgovornost lidera. "To je slično onome sa čime se suočavamo sa klimatskim promenama, imamo lidere nacija, ali zapravo nemamo globalne lidere. Nemamo globalnu odgovornost", rekao je Tejlor.
Nacionalne mere su i dalje od vitalnog značaja jer se pandemija bliži završnoj fazi, kažu stručnjaci. Talasi će nastaviti da pogađaju različite nacije u različito vreme, a zemlje će morati da rade u okviru sopstvenih iskustava i mogućnosti, smatra Head. To bi moglo značiti da će neke mere za kontrolu covida biti dugotrajne.
„Kao pojedinci, trebalo bi da nastavimo da štitimo sebe i ljude oko nas kroz maske, socijalnu distancu i vakcinaciju“, rekla je Ana Garsija, profesor preventivne medicine i javnog zdravlja na Univerzitetu u Valensiji u Španiji, zemlji koja je postigla visoke rezultate. stope vakcinacije, ali su zadržala pravila o maskama.
"Dugo smo pričali o globalizaciji u trgovini, finansijama i turizmu. Ova pandemija izgleda kao test. Ozbiljno zahteva da se ponašamo kao u globalnom svetu", rekao je Garsija.
Taj osećaj su ponovili i svetski lideri, ali stručnjaci kažu da akcija nije usledila. Nedavno su bile zabrane putovanja u Južnu Afriku i druge obližnje zemlje nakon pojave omikrona koji je podelio naučnike. Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa požalio se da su zabrane neopravdane i osudile su ih UN i SZO. „Duboko sam zabrinut što su ove zemlje sada kažnjene zbog toga što su uradile pravu stvar“, dodao je u sredu generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
Stručnjaci pozivaju zemlje da se ujedine "Postoji veoma realan rizik da ih ovo što sada radimo obeshrabri da izađu sa podacima o nekom sledećem soju. A sledeći soj će svakako biti", rekao je Tejlor.
Stručnjaci pozivaju zemlje da se ujedine u borbi protiv kovida, a ne da se razdvajaju. Taj poziv je prihvatila SZO i ove nedelje pozvala na globalni sporazum kako bi se izbegle iste greške u sledećoj pandemiji.
„Omikron pokazuje zašto je svetu potreban novi sporazum o pandemiji, naš trenutni sistem obeshrabruje zemlje da upozoravaju druge na pretnje koje će im neizbežno doći. U suštini, pandemija je kriza solidarnosti“, rekao je Tedros.
Neće biti lako sprovesti. Nekoliko naučnika je ovo uporedilo sa naporima i borbom protiv klimatskih promena, koje čak i u ovom kritičnom trenutku usporavaju konkurentski nacionalni interesi. Ali to je predlog koji mnogi očajnički žele da se realizuje. „Neka vrsta obavezujućeg pravnog sporazuma koji će zemlje potpisati mogao bi da nam omogući koordinisani globalni plan koji nam trenutno nedostaje“, rekao je Tejlor za CNN, zaključujući:
„Nikada nećemo uspešno afirmisati potrebu za altruizmom. Ali sa novom epidemijom koja preti svakoj zemlji, možemo nacionalistički argumentovati potrebu da se stvari rade na koordinisan, globalan način.
Kurir.rs/Index.hr
