U razgovoru za TV kanal Zvezda, visoki diplomata Nikolaj Korčunov otkrio je da je Rusija predložila projekat o biološkoj bezbednosti Arktičkom savetu, međuvladinom forumu koji se sastoji od osam zemalja koje imaju suverenitet nad kopnom unutar Arktičkog kruga, Raša tudej.
Korčunov, koji služi kao ambasador na slobodi u Ministarstvu spoljnih poslova, predsedava Komitetom visokih zvaničnika Arktičkog saveta.
-Postoji rizik da se stari virusi i bakterije probude, rekao je Korčunov.
-Zbog toga, Rusija je pokrenula projekat 'biobezbednosti' u okviru Arktičkog saveta, nastavio je on, napominjući da će ona imati zadatak da razradi čitav niz "rizika i opasnosti" u vezi sa "degradacijom permafrosta" i "budućim zaraznim bolesti.”
Korčunov nije prvi koji je ukazao na ovaj potencijalno razorni sporedni efekat klimatskih promena.
Ranije ove godine, ruski naučnik Sergej Davidov upozorio je da bi topljenje permafrosta moglo da iznese delove drevnih ekosistema na površinu, uključujući viruse.
Davidov je upozorio da je veći deo ruske teritorije permafrost koji se nije topio milionima godina i da bi se unutra mogli nalaziti drevni virusi, od kojih bi neki mogli biti izuzetno opasni.
Poslednjih godina, ruski predsednik Vladimir Putin je postao mnogo otvoreniji po pitanju klimatskih promena i više puta je upozoravao na opasnosti globalnog zagrevanja po ekosisteme i životnu sredinu zemlje, uključujući otapanje permafrosta.
Govoreći u diskusionom klubu Valdai 2020. godine, Putin je primetio da 65 odsto teritorije zemlje čini permafrost i da će svaka ekološka promena imati ogromne posledice po infrastrukturu Rusije,te da može imati ogroman uticaj na njenu ekonomiju.
-To utiče na sisteme cevovoda, stambene četvrti izgrađene na permafrostu i tako dalje, objasnio je Putin.
-Ako se čak 25 odsto prizemnih slojeva permafrosta, što je oko tri ili četiri metra, otopi do 2100. godine, osetićemo efekat veoma jako, dodao je lider Rusije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
