Za Kasta, koji je u prvom krugu izbora 21. novembra osvojio delimičnu većinu, namerava da glasa 48,5 odsto birača, a za Borića 48,4 odsto, pokazalo je istraživanje konsultantske grupe AtlasIntel među 2.218 potencijalnih birača.
Kada se uklone nevažeći glasovi, svaki kandidat bi na kraju dobio 50 odsto glasova.
Nešto više od 15 miliona Čileanaca ima pravo glasa na izborima u nedelju. U prvom krugu, Kast, konzervativac, osvojio je 27,9 odsto glasova, a Borić 25,8 odsto.
Prva ispitivanja javnog mnjenja posle prvog kruga davala su prednost levičarskom političaru i nekadašnjem lideru studentskog pokreta Boriću za nekoliko poena, ali se ta prednost istopila narednih dana.
U prethodnoj anketi AtlasIntela, koja je početkom decembra anketirala 2.692 potencijalna birača, Borić je vodio sa 41 odsto ispred Kasta za koga je bilo 38,7 odsto glasača, odnosno 51,5 odsto prema Kastinih 48,5 kada su prebrojani važeći glasovi.
Čileanski Tramp protiv levičara hrvatskog porekla
Zemlja je u dvonedeljnom periodu izborne tišine kada biračke agencije ne mogu javno da objave rezultate glasanja, ali se privatne ankete često nalažu.
Izbori, koji su izazvali najviše podela u andskoj državi od povratka demokratiji 1990. godine, podelili su birače između onih koji traže promenu čileanskog modela slobodnog tržišta i onih koji zahtevaju jači odgovor na kriminal i imigraciju.
Kast, 55-godišnji otac devetoro dece, pohvalio je neoliberalno "ekonomsko nasleđe" bivšeg diktatora Augusta Pinočea. Zbog njegovih iskrenih govora, opšteg konzervativizma, a ponekad i ekscentričnih ideja, kao što su predlozi za izgradnju jarka za suzbijanje ilegalne imigracije, često ga porede sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom.
Levičarski poslanik, rođen u Hrvatskoj, Gabrijel Borić (35) koji je predvodio studentske proteste za bolji obrazovni sistem 2011. godine, obećao je da će odbaciti ekonomski model "laissez-faire", ojačati zaštitu životne sredine i prava domorodaca. Generalno, to predstavlja značajan pomak od dugogodišnje konzervativne ka centrističkoj politici.
Izbori se održavaju dve godine nakon ponekad nasilnih protesta Čileanaca koji zahtevaju poboljšanje uslova života. Protesti su doprineli reformi ustava iz Pinočeove ere i bili su poligon za Borićevu kandidaturu.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
