Navodni zločini žena isšli su od izazivanja mamurluka do susreta sa Đavolom, a više od polovine optuženih po Zakonu o vešticama između 1563. i 1736. je pogubljeno. Prema procenama Tajmsa, oko 85 odsto žrtava bile su žene.
Administracija škotske premijerke Nikole Sterdžon navodno je podržala predlog zakona koji je predložen u parlamentu kojim se vlada poziva da posthumno skine ljagu sa imena žrtava. Verovatno pomilovanje dolazi nakon dve godine duge kampanje koju vodi grupa pod nazivom "Veštice Škotske“.
Aktivistkinje Kler Mičel i Zoi Venditoci pokrenule su peticiju na Međunarodni dan žena 2020. godine, tražeći od vlasti da pomiluju, izvine se i odaju poštu ženama koje su ubijene kao veštice u Škotskoj. Početkom septembra, parlamentarni odbor se složio da to pitanje prenese škotskoj vladi.
Nacrt zakona o pomilovanju mogao bi da bude usvojen već u leto 2022. godine, prenose mediji. Natali Don, poslanica Škotske nacionalne partije, rekla je za Tajms da je u redu da se "ova greška ispravi, da ovi ljudi koji su kriminalizovani, uglavnom žene, budu pomilovani".
Lov na veštice, podstaknut sujeverjem i religijom, nije bio ograničen samo na Škotsku. Slične prakse postojale su i u zapadnoj Nemačkoj, Francuskoj, severnoj Italiji i Švajcarskoj, i ono današnjim Sjedinjenim Državama. Desetine hiljada žena optuženih za vradžbine spaljene su na lomačama ili obešene u rasponu od nekoliko vekova.
I dok je na Zapadu gonjenje veštica prestalo krajem 18. veka, drugde u svetu veštičarenje se i dalje smatra zločinom. Saudijska Arabija je, na primer, 2009. godine osnovala jedinicu za borbu protiv veštičarenja, a optužene žene su čak i pogubljene. Isto tako, Centralnoafrička Republika izriče izuzetno oštre kazne za one optužene za veštičarenje.
Kurir.rs/Raša tudej
NE PROPUSTITE
