Međutim, odluka Majnca da iskoristi svoju finansijsku dobit da smanji stope korporativnog poreza u nadi da će privući industriju, posebno biotehnološke kompanije, izaziva kritike susednih gradova i ekonomista.
Grad od oko 217.000 stanovnika u zapadnoj pokrajini Rajna-Palatinat nosi težak teret duga od ranih 90-ih kada su vlasti podigle zajam koji je narastao na 1,3 milijarde evra (1,1 milijardu funti). Tokom prve godine pandemije, gomila dugova grada na Rajni prikupila je dodatnih 30 miliona evra samo u vidu kamata.
Ali uspeh kompanije čiji su osnivači Ugur Šahin i Ozlem Tureci sarađivali sa farmaceutskim gigantom Pfizer na ispitivanju i proizvodnji njihove Comirnati vakcine 2020. godine, promenio je bogatstvo Majnca.
Umesto očekivanog prekoračenja budžeta za 2021. od 36 miliona evra, gradski senat je ove zime najavio suficit budžeta od 1,09 milijardi evra. Sa još jednim suficitom od 490,8 miliona evra koji se očekuje 2022. godine, Majnc se nada da će otplatiti svoj preostali dug u roku od godinu dana.
Zahvaljujući nemačkim zakonima o poreskoj tajnosti, BioNTech nije zvanično imenovan kao izvor onoga što Majncov senat naziva gradskom „pričom o Pepeljugi“. Ali lepo bogatstvo kompanije koja je stvorila prvu vakcinu odobrenu na zapadu nije tajna. U periodu januar-septembar 2021. BioNTech je ostvario 10,3 milijarde evra dobiti pre oporezivanja, od čega je platio 3,2 milijarde evra poreza - iako kompanija ima nekoliko lokacija u Nemačkoj i nije rekla u koje opštine je novac otišao.
Pre pandemije Covid-19, Majncov glavni poklon svetu bila je štamparska mašina, čiji je pronalazač Johanes Gutenberg razvio metod štampanja pokretnim slovima u gradu oko 1440. godine.
Gradonačelnik Majnca, Majkl Ebling, rekao je da je razvoj mRNA vakcine koji menja igru od podjednako izuzetnog značaja. On je za Gardijan rekao da želi da novac od poreza iskoristi za izmirenje dugova svog grada, umesto da ulaže u spektakularne infrastrukturne projekte. „Božić je možda pred nama, ali za grad Majnc sada nije vreme za sastavljanje dugih lista želja“, rekao je Ebling. „Nenapredni prihod od poreza će svakako olakšati odavanje počasti i ostalim dostignućima koje je naš grad dao svetu.
Osim što je promovisao ulogu Majnca u štamparskoj revoluciji, gradonačelnik je rekao da će negovati njegovu reputaciju inovatora u fudbalu: trener Liverpula Jirgen Klop i Tomas Tuhel iz Čelsija prvi su se proslavili vodeći lokalni bundesligaški klub Mainz 05. „Možemo da renoviramo Gutenbergov muzej štamparstva, a naši fudbalski tereni će ostati u takvom stanju da svaki igrač može da odigra čist pas - rekao je on.
Eblingov najveći plan je, međutim, da gradi na uspehu proizvođača vakcina i pretvori Majnc u globalno biotehnološko središte: parcela od 12 hektara (30 hektara) u blizini sedišta BajoNteč, univerzitetske klinike i Nemačkog centra za istraživanje raka je namenjena za razvoj.
U narednih 10 godina, grad se nada da će otvoriti 5.000 novih radnih mesta, delom tako što će kompanije namamiti kroz mnogo niže stope korporativnog poreza, koje nemačke opštine mogu da postave iznad savezne stope poreza na dobit preduzeća od 3,5%. Majnc planira da smanji svoju stopu poreza na dobit preduzeća sa 440 na 310 procentnih poena, daleko najnižu među nemačkim gradovima sa više od 50.000 stanovnika.
Senat kaže da je smanjenje poklona ne samo naučnim startapima koji traže novi dom, već i manjim kompanijama koje su stradale u pandemiji. Portparol je negirao da je smanjena poreska stopa osmišljena da spreči preseljenje kompanije u druge regione sa niskim porezom.
Ali u Vizbadenu, koji je naizgled bogatiji brat Majnca preko Rajne, lokalni političari su kritikovali Majnc kao „izuzetno nedostatak solidarnosti“, dok su ekonomisti predviđali da bi taj potez mogao da pokrene trku za dno među nemačkim gradovima.
„Razumljivo je da je Majnc snizio poresku stopu, ali bih podelio kritike lokalnih političara o tome u kojoj meri smanjuju stopu“, rekao je Rene Gajsler, profesor javnog menadžmenta na Tehničkom univerzitetu primenjenih nauka u Vildauu. "Malo je bomba."
„To će stvoriti ogroman pritisak na druge gradove da slede njihov primer“, dodao je on, postavljajući pitanje da li će plan nužnoisplati dividende. Za startape, rekao je, niska poreska stopa je često bila daleko manje važna pri odabiru njihovog sjedišta od blizine istraživačkih institucija ili kompanija koje rade u istoj oblasti, što je uslovi koje Majnc već nudi.
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
