U to vreme, mnogi ljudi su se rugali Bitcoin-u i tvrdili da se on nikada ne može koristiti kao glavna valuta ili kao dugoročna investicija. Ali da ste zauzeli suprotan stav i kupili stotinu bitkoina sa 100 dolara te godine, vaša investicija bi danas vredela neverovatnih 4,32 miliona dolara.
Kada je bitkoin stvoren, ideja o korišćenju kompjuterskih čipova za rudarenje digitalne valute delovala je neobično i apsurdno. Ali u praksi, nije bilo toliko drugačije od upotrebe industrijskih mašina za iskopavanje plemenitih metala.
Baš kao i zlato, Bitcoin je ograničen resurs. Kako se više bitkoina rudari, postaje sve teže i manje isplativo rudariti nove bitkoine. U ranim danima, bitkoin je mogao da se kopa sa naprednijim PC grafičkim procesorskim jedinicama (GPU).
Ali danas se Bitcoin ne može efikasno kopati sa redovnim GPU-ima zbog vremena i energije potrebnih za rudarenje jednog Bitcoina. Umesto toga, skupi uređaji poznati kao integrisana kola (ASIC) su sada potrebni za iskopavanje stalne količine bitkoina. Ipak, ista ekonomska logika važi za bitkoin i plemenite metale: rudari mogu zaraditi samo ako troškovi mašinerije i rada ne prevazilaze tržišnu vrednost metala.
Štaviše, Bitcoin-ov algoritam ograničava njegovu doživotnu proizvodnju na 21 milion bitkoina. Uobičajeno se procenjuje da će poslednji Bitkoin biti iskopan do 2140.
Kako je sve više ljudi shvatilo ove koncepte, počeli su da vrednuju Bitcoin kao imovinu pored zlata i drugih plemenitih metala. Štaviše, anonimnost i sigurnost Bitcoin transakcija, koje je omogućena tehnologijom distribuirane knjige koja se zove blokčejn, takođe su ga učinile privlačnom alternativom fiat valutama za finansijske transakcije. Sve veći broj investitora je takođe počeo da reklamira Bitkoin kao potencijalnu zaštitu od inflacije.
Nakon što je bitkoin postigao paritet sa američkim dolarom, više investitora, analitičara, preduzetnika, pa čak i vlada uskočilo je u vagon.
Pojavile su se kompanije za rudarenje bitkoina kao što su Maraton Digital i Rajot Blokčejn, berze kriptovaluta poput Koinbejz su rasle, a na tržište su izašli prvi fondovi kojima se trguje na berzi Bitkoin (ETF).
Evanđelisti bitkoina poput Džeka Dorsija i Marka Kjubana izazvali su još više entuzijazma mejnstrim investitora, dok je sve veći broj prodavaca počeo da prihvata Bitcoin kao opciju plaćanja. El Salvador je čak postao prva zemlja koja je zvanično prihvatila bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja prošle godine.
Keti Vud iz ARK Investa nedavno je predvidela da će cena bitkoina dostići 560.000 dolara do 2026. godine – što bi vašu početnu investiciju od 100 dolara učinilo vrednom 56 miliona dolara. Vud veruje da bitkoin može da dostigne tu visoku cenu ako svi institucionalni investitori dodele samo 5% svog portfelja kriptovaluti.
Budućnost bitkoina može izgledati ružičasto, ali još uvek ima mnogo izazova koje treba prevazići. Vladini regulatori širom sveta uvode zabrane, ograničenja i poreze za bitkoin i druge kriptovalute. Zemlje bi takođe mogle da razviju sopstvene digitalne valute vezane za sopstvene fiat valute kao održivu alternativu kriptovalutama.
Ekološki troškovi rudarenja bitkoina, zbog kojih se Ilon Mask prošle godine okrenuo protiv kriptovalute, takođe podižu crvene zastavice. Holandski ekonomista Aleks de Vris procenjuje da će rudari, ukoliko cena bitkoina dostigne 500.000 dolara, ispumpati više od 617 miliona metričkih tona CO2 godišnje – što premašuje proizvodnju ugljenika u zemljama poput Brazila i Ujedinjenog Kraljevstva.
U međuvremenu, volatilnost Bitcoina mogla bi sprečiti da se ikada koristi za svakodnevne transakcije. Ako manje prodavaca usvoji Bitcoin kao opciju plaćanja, on bi mogao propasti kao valuta i nastaviti da se koristi kao špekulativna investicija.
Nestalnost bitkoina sprečila ga je da bude efikasna zaštita od inflacije u poslednjih nekoliko meseci. Ali to bi se moglo promeniti u budućnosti ako se cena bitkoina stabilizuje, a regulatorni vetrovi opadaju.
Mislim da bi investitori trebalo da budu izloženi bitkoinu, ali bi trebalo da zauzimaju samo mali jednocifreni procenat njihovog portfelja. Na taj način ćete profitirati ako cena bitkoina skoči do neba, ali takođe nećete pretrpeti trajnu štetu ako balon pukne.
Kada naš nagrađivani tim analitičara ima napojnicu za akcije, može se isplatiti slušati. Na kraju krajeva, bilten koji vode više od jedne decenije, Motli Ful Stok Edvajzor, utrostručio je tržište.
Upravo su otkrili za šta veruju da je deset najboljih akcija koje investitori mogu kupiti u ovom trenutku… a Bitkoin nije bio jedan od njih!
Kurir.rs/Motli Ful
NE PROPUSTITE
