Iskusni pilot južnokorejskog ratnog vazduhoplovstva leteo je pre nedelju dana avionom koji je trebalo da važi za poslednju reč tehnike. Najbrojniji vojni avion pete generacije na svetu, F-35 Lajtning II (Munja II), predstavljao je ponos vojske Južne Koreje, demonstraciju savezništva sa Sjedinjenim Državama i garanciju slobode stanovnicima demokratskije od dveju Koreja, prenosi Jutarnji.hr.
Odjednom, otkazali su gotovo svi sistemi na avionu. Jedino što je radilo bile su pilotske kontrole i mlazni motor. Sva ostala elektronika i pomoćni sistemi su prestali da rade. Prestao je radi čak i sistem za spuštanje točkova u vanrednim situacijama.
Južnokorejski pilot vratio se u sekundi iz aviona budućnosti, opremljenog najmodernijom tehnologijom 21. veka, u avion koji kao da je nastao za vreme Drugog svetskog rata, kojim se upravlja "po osećaju". Pilot je na kraju sleteo "na stomak", što je predstavljalo veliku hrabrost - ili ludost. Niko ga ne bi krivio da je iskočio iz aviona, ali odlučio je da rizikuje spostveni život kako bi spasio oko 100 miliona dolara vredno čudo tehnologije.
Osoblje iz vojne baze prekrilo je pistu posebnom penom kako ne bi došlo do eksplozije i pilot je nepovređen pešice napustio pistu nakon uspešnog prisilnog sletanja. Koju je štetu pretrpeo avion, vojna je tajna.
Južna Koreja prizemljila je svoju celu flotu od 30 F-35 aviona i počela je istraga. Bio je to prvi ozbiljni incident južnokorejske Munje, ali nipošto ni prvi ozbiljni incident aviona na koji su SAD uložile sve svoje nade za ovaj vek.
F-35 je zasad kupilo ili naručilo 15 svetskih država, od kojih je poslednja bila Finska. Helsinki je američkog lovca, koji bi trebalo da zameni ostarelu flotu lovaca-bombardera F-18, odabrao kao najboljeg na konkursu na kojem su bili i švedski Gripen, kao i francuski Rafal, koji je nedavno odabrala Hrvatska kao svoj lovački avion.
"Sveobuhvatni sistem i sposobnosti aviona u borbi, izviđanju i preživljavanju su bez premca", napisala je finska komisija u svojim zaključcima. "F-35 izbio je na prvo mesto ili je delio prvo mesto u svim područjima misija i ostvario je najvišu zbirnu ocenu."
Finski generalmajor Pasi Jokinen rekao je da je F-35 ostvario ocenu 4,47 u proceni sposobnosti, a prvi sledeći avion ostvario je samo 3,81. Impresivne brojke za avion koji su mnogi optuživali da je preskup te da nikad neće biti uspešan. Krajem prošlog veka, Sjedinjene Države htele su vojni avion koji može sve.
Jedan avion koji će služiti i kao lovac presretač i kao lovac bombarder i kao mornarički lovac koji poleće s nosača aviona i kao desantni lovac koji vertikalno poleće s nosača helikoptera. I biće nevidljiv i imati najmodernije tehnološke sustave, biti potpuno umrežen i krstariti brže od brzine zvuka, uz dolet veći od 1000 kilometara bez spoljašnjih rezervoara s gorivom. Samo jedan avion kojim će se koristiti sve američke grane vojske - i vazduhoplovstvo i kopnena vojska i mornarica i marinci. Ambiciozni program novog aviona pete generacije tako je zapravo nastao iz praktično nemoguće liste želja, koja je postala prvi i pravi uzrok njegovih brojnih problema koji će tek uslediti.
Poput printera koji istovremeno pokušava biti i skener i kopir mašina, ili sportskog automobila koji želi da bude i karavan i terenac, novi je avion u startu bio suočen s izazovom - hoće li raditi jednu stvar odlično, ili mnogo stvari polovično. Glavna ideja vodilja očigledno je nastala u glavama političara, kojima se dopala ideja o "avionu za sve" kao nečemu što će n akraju krajeva uštedeti novac poreskim obveznicima. Održavanje, rezervni delovi, obuka pilota i tehničkog osoblja... sve će to doneti znatne uštede u odnosu na scenario u kojem će američke oružane snage imati pet ili šest aviona koji će obavljati različite zadatke. Na kraju su razvijena tri modela, s ciljem da imaju što je više moguće zajedničkih delova.
F-35A je konvencionalna verzija, namenjena za ratno vazduhoplovstvo, dok je F-35C namenjen mornaričkom vazduhoplovstvu, s nešto većim krilima i ojačanim mehaniznom za sletanje na nosače.
Treća verzija, F-35B, zamišljena je kao naslednik "Hariera", britanskog lovca čija je posebnost bila vertikalno sletanje. Ta verzija, namenjena marincima za upotrebu na nosačima helikoptera, kao i državama s manjim nosačima aviona, poput Velike Britanije, Italije i Japana, sadrži vertikalnu turbinu u svojem trupu koja se može aktivirati uz pomoć kvačila i omogućiti avionu da lebdi na jednom mestu. Prvi avion verzije A je poleteo pre petnaest godina, 2006. Ali, potom su usledile godine testiranja i rešavanja problema koji su se samo nizali jedni za drugima, a mediji i vojni stručnjaci avion su često izvrgavali ruglu. Imao je problema s dotokom kiseonikas pilotima, s prevelikom kacigom zbog koje piloti nisu mogli da okreću glavu, imao je nebrojenih problema s kompjuterskim sistemima i naoružanjem, koji jednako često i radili i nisu.
U januaru 2015. nijedan F-35 još nije mogao da puca iz sopstvenih topova, jer softver koji bi im to omogućavao još nije bio osposobljen. Procena kompanije Lockheed-Martin, koja proizvodi avione, bila je da će 20-milimetarski top na verziji A konačno proraditi do 2019. - samo četiri godine kasnije, nakon što će već brojne svetske vojske dobiti svoje prve primerke aviona.
U junu 2015, F-35 se osramotio za vreme vojnih manevara na kojima se upuštao u simulaciju bliske borbe sa avionom F-16 Falkon.
Dizajneri F-35 tvrdili su da će novi avion biti "četiri puta efikasniji od prethodnika u vazdušnoj borbi", ali do 2015. ta tvrdnja je ublažena na nivo da će "biti barem jednako manevarbilan kao i F-16". Ali, manevri su pokazali da je i ta tvrdnja bila preterana. U svim ključnim aspektima bliske vazdušne borbe, gotovo pola veka stariji F-16 bio je brži, spretniji i okretniji. Izveštaj probnog pilota, koji je procurio u medije, govorio je o tome da je F-35 leteo potpuno "čist", bez ikakvog spoljnog oružja ili rezervoara, a F-16 nosio je dva velika rezervoara za gorivo, ali je svejedno bio agilniji.
"Nedovoljna brzina podizanja", napisao je pilot među svojim kritikama. "Energetski deficit nasuprot suparničkom avionu samo je rastao s vremenom. Letačke karakteristike nisu bile ni intuitivne ni povoljne." Ako letite s F-35, nema smisla upuštati se u borbu okretanja s drugim lovcem", rekao je pilot.
Lockheed Martin, a i američka vojska, kasnije su branili avion tvrdnjama da se on nikad i neće upuštati u blisku borbu. Avion je nevidljiv radaru, ima najmodernije radare i elektroniku, i sve će se vazdušne bitke završiti mnogo pre nego što će piloti moći svojim okom da vide suparnički avion, tvrdili su.
Verzije F-35 za mornaricu i marince čak i nemaju ugrađen top s kojim bi mogli da se upuste u blisku borbu, iako je verzija za marince zamišljena tako da pruža blisku podršku pešadiji - scenario u kojem bi automatski top bio izuzetno koristan. U maju 2016. dakle gotovo deset godina nakon što je prvi model izašao iz proizvodnje, mediji su ga opisivali kao "najveće razočaranje američkog vazduhoplovstva".
Reportaža o jednom danu američkog pripadnika 461. letačke eskadrile Rejvena Leklera, ličila je na lošu parodiju. Lekler nije mogao ni da poleti, jer mu je dijagnostika prijavila grešku na akumulatoru za startovanje motora iako je bio potpuno ispravan. Kao da ima posla s rashodovanim kanelarijskim kompujterom, Lekler je morao da resetuje avion kako bi nestala greška. Planirano testiranje protivvazdušnih raketa odloženo je jer kompjuterski sistem za naoružanje nije hteo da se pokrene, koliko god da su uključivali i isključivali sisteme. Kada su otklonili i taj problem i konačno poleteli, Lekler je morao ponovo da sleti nakon što je jedna od raketa odbila da "komunicira" sa avionom pa je usledilo još jedno resetovanje. Avion je na kraju odradio svoje testiranje, ali ne bez brojnih kompjuterskih "štucavica". Iako ih je do danas većina (navodno) otklonjena, jedna se, čini se, pojavila prošle nedelje u kokpitu južnokorejskog primerka.
Uprkos svim svojim problemima i skandalima - najušečatljiviji prošle godine bio je kad se jedan B model otkotrljao u more s palube Britanskog nosača aviona - F-35 se danas smatra međunarodnim uspehom.
Primarno političkim i finansijskim, ali ipak uspehom. Nekolicina država kladila se na njega i pre nego što je bio završen. Velika Britanija, Italija i Holandija prve su "uskočile u voz" i dobile povoljnije uslove nabavke i isporuke, kao i obećanje da će se delovi aviona proizvoditi u njihovim državama. Pridružile su im se i Australija, Kanada, Danska, Norveška i Turska pa je tako F-35 postao međunarodni projekat, ne samo američki. Takav je plan bio veliko olakšanje američkom kongresu, koji je bio izrazito zabrinut zbog procenjenih troškova od oko 1500 milijardi dolara za ceo program - od dizajna, nabavke više od 3000 primeraka pa do njihovog održavanja i nadogradnje sledećih nekoliko decenija.
Međunarodna proizvodnja značila je ne samo podelu rizika, nego i garantovala da će deo troška podneti i saveznici. Ali, dolazila je i uz bezbednosni rizik - uz sav trud SAD da očuvaju sve tajne o svojem tehnološki najnaprednijem avionu, bilo je jasno da će Kina i Rusija lakše doći do svih željenih informacija o F-35 što ga država bude više koristilo. Iako se vojsci taj plan nije sviđao, Kongres ga je prihvatio oberučke. Zbog opasnosti od curenja tajni, Turska je na kraju izbačena iz projekta, jer je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan insistirao n akupovini ruskog sistema s-400, što je Vašington smatrao nedopustivim.
Uz više od 400 milijardi dolara potrošenih na projekat dosad i bez ikakve alternative u planu, Pentagon je s F-35 igrao na sve ili ništa. Koji god da se problemi pojave, jednostavno će morati da se uklone, bez obzira na cenu.
Upravo je to "sve ili ništa" pridobilo mnoge države koje su se u međuvremenu odlučile da kupe F-35. Iako možda nije idealan, avion predstavlja ulaganje u budućnost - ne samo tehnološku, nego i političku, jer garantuje stabilno savezništvo sa SAD u nadolazećim decenijama.
Kurir.rs / Jutarnji.hr,
Foto: Profimedia / U.S. Marine Corps photo by Lance Cpl. Tyler Harmon
NE PROPUSTITE
