Aktuelni premijer Mario Dragi će najverovatnije biti nominovan za tu funkciju, ali je nejasno da li će ga podržati širok spektar stranaka koje trenutno podržavaju njegovu vladajuću koaliciju, strahujući da bi njegov odlazak mogao da izazove prevremene izbore.
Berluskoni je rekao da bi voleo da Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, ostane na čelu vlade do predviđenog kraja svog mandata 2023. godine.
"Odlučio sam da napravim još jedan korak ka nacionalnoj odgovornosti“, rekao je Berluskoni, pozivajući one koji su ga predložili za predsednika da povuku podršku.
Koalicija desnice zatražila je od Berluskonija da se kandiduje, ali je malo verovatno da će biti izabran zbog poteškoća u prikupljanju široke podrške koja je inače potrebna među više od hiljadu poslanika i pokrajinskih poslanika koji su uključeni u predsedničke izbore.
Berluskoni je osoba koja izaziva podele u Italiji, a stranke levog centra su već isključile mogućnost da ga podrže.
Privremeno mu je zabranjeno obavljanje javnih funkcija nakon što je osuđen za utaju poreza 2013. godine, a još mu se sudi za podmićivanje svedoka u slučaju maloletničke prostitucije, koji se dovodi u vezu sa njegovim seksualnim zabavama u „Bunga Bunga” pre deset godina.
Italijanski predsednik ima uglavnom ceremonijalne dužnosti, ali je odgovoran i za rešavanje političkih kriza, dajući mu ključnu ulogu u zemlji u kojoj vlade u proseku opstaju samo godinu dana.
Pobedniku tajnog glasanja u parlamentu potrebna je dvotrećinska većina u bilo kom od tri kruga izbora. U svakom narednom krugu dovoljna je apsolutna većina.
Ni desni centar ni levi centar nemaju dovoljno glasova da nametnu kandidata iz svojih redova, što znači da se mora postići neka vrsta kompromisa kako bi se sprečio dugoročni zastoj.
„Radićemo sa liderima desnog centra na dogovoru o imenu koje može doneti široki konsenzus u parlamentu“, naveo je Berluskoni u saopštenju.
Kurir.rs/Tportal
