Kim Džong Un, vladar zemlje, lansirao je šest balističkih projektila u četiri testa oružja od 5. januara, skoro isto toliko projektila za mesec dana koliko je Severna Koreja lansirala cele prošle godine. Južnokorejska vojska je u utorak potvrdila da je Sever ispalio dve krstareće rakete u svom petom testu 2022.
Poruka je bila jasna: severnokorejski lider oseća da je ignorisan i želi da podstakne Bajdenovu administraciju da se ponovo angažuje i obrati pažnju na ovu ekonomski bolesnu naciju.
Pojedinačno, testovi možda nisu značili mnogo — uključivali su rakete koje su već testirane ili oružje koje je još uvek u razvoju. Ali zajedno, oni signaliziraju da Kim planira da iskoristi 2022. da probudi Bajdenovu administraciju.
Kimu je potrebno da se Vašington angažuje sa njim na ekonomskim ustupcima kako bi mogao da popravi razorenu ekonomiju svoje zemlje. Tokom godina, naučio je da je oružje najbolji način da privuče pažnju američkog predsednika. I da je najbolje vreme za to kada svet najmanje može da priušti nestabilnost.
Prema tom priručniku, 2022. izgleda kao godina koja obećava.
Kina je zauzeta pripremama za Olimpijske igre u Pekingu sledećeg meseca. Južna Koreja bira novog predsednika u martu. Rusija je nagovestila potencijalnu invaziju na Ukrajinu, držeći Bajdenovu administraciju na udaru.
Tokom sastanka Politbiroa prošle srede, gospodin Kim je sugerisao da bi njegova vlada mogla ponovo da počne sa testiranjem raketa dugog dometa i nuklearnih uređaja nakon što obustavi takva testiranja pre njegovog sastanka na vrhu 2018. sa predsednikom Donaldom Trampom.
„2022. zahteva kontinuirano zveckanje oružjem, isprekidano nekim velikim raketnim testovima“, rekao je Li Sung-jun, stručnjak za Severnu Koreju na Flečer školi na Univerzitetu Tafts. „Kimov cilj je da rutinizira letove balističkih raketa kratkog dometa kao životnu činjenicu bez ikakvih posledica, nakon čega će preći na veće provokacije tako što će nastaviti sa testiranjem raketa srednjeg i dugog dometa isprekidanog nuklearnim testom, kao što je to učinio u 2017.”
Te godine, Severna Koreja je testirala ono što je nazvala hidrogenskom bombom i takođe je lansirala tri interkontinentalne balističke rakete. To je takođe bila godina kada je Tramp preuzeo dužnost nakon opake kampanje u Sjedinjenim Državama. Južna Koreja je upravo opozvala svog predsednika.
U sredu je drugi put Kim je zapretio da će ukinuti moratorijum na raketne i nuklearne testove dugog dometa. Nakon što je njegova diplomatija sa Trampom okončana bez sporazuma 2019. godine, rekao je da se više ne oseća vezanim za tu obavezu. Ali on nije prošao nijedan takav test i njegova zemlja je ubrzo uronjena u haos pandemije koronavirusa.
Ova godina takođe označava početak Kimove druge decenije na vlasti i prilika za njega da ponovo potvrdi svoj autoritet.
Od kada je preuzeo vlast, fokusirao se na izgradnju arsenala zemlje kako bi potvrdio dinastičku vladavinu svoje porodice, nazivajući svoje nuklearno oružje „dragocenim mačem“ koji štiti Severnu Koreju od strane invazije.
Tokom sastanka u sredu, on je pozvao Severnokorejce da u februaru proslave 80. godišnjicu rođenja njegovog oca i prethodnika Kim Džong Ila, kao i 110. rođendan njegovog dede Kim Il Sunga u aprilu.
Pod njegovim ocem i dedom, činilo se da je Severna Koreja bila spremna da odloži svoje nuklearne ambicije. Ali te nade su se raspršile pod g. Kimom, koji je brzo proširio nuklearni program zemlje, čak i kada su Ujedinjene nacije gomilale sankcije.
Iako je Kim je u inostranstvu često prikazivan kao lider potencijalno sposoban da otvori svoju izolovanu zemlju zarad ekonomskog razvoja, a njegovo nuklearno oružje, kako je Severna Koreja rekla, „nije moneta za pregovaranje“.
Umesto toga, zemlja ih vidi kao oruđe za dovođenje Vašingtona za pregovarački sto. I po toj logici, što je moćniji arsenal, to gospodin Kim ima više uticaja.
Čak i kada je obećao da će se fokusirati na ekonomski razvoj 2013. godine, gospodin Kim se držao svog „paralelnog“ cilja da ojača svoju nuklearnu snagu. Zemlja je pod njim izvršila više od 130 raketnih testova, u poređenju sa ukupno 16 testova pod njegovim ocem i 15 pod njegovim dedom. Poslednja četiri od šest nuklearnih proba Severa su se dogodila pod njegovim nadzorom.
„Unapređivanjem svojih nuklearnih sposobnosti i sistema naoružanja, Sjeverna Koreja pokazuje Sjedinjenim Državama i Južnoj Koreji da što više vremena bude prolazilo, to će biti veća cijena koju moraju da plate“, rekao je Čoi Jong-hvan, analitičar u Institut za strategiju nacionalne bezbednosti u Seulu, piše u nedavnom dokumentu o politici.
Vašington nije preduzeo nikakve korake da privuče gospodina Kima, osim što je predložio razgovore „bez preduslova“, što je mlaka molba koju je Severna Koreja odbila.
Ali nije nastavio sa testiranjem interkontinentalnih balističkih raketa. Umesto toga, Severna Koreja imafokusiran na testiranje projektila koji mogu da nose ono što naziva „manjem, lakšim i taktičkim“ nuklearnim oružjem. Ova vrsta oružja ne predstavlja direktnu pretnju Sjedinjenim Državama, ali bi mogla da pojača uticaj gospodina Kima u odnosu na Vašington stavljajući američke saveznike kao što su Južna Koreja i Japan pod nuklearnu pretnju.
Poslednjih meseci Severna Koreja je izvršila nekoliko raketnih testova, nagoveštavajući sve prkosniji stav prema zemljama koje se protive njenom rastućem vojnom arsenalu. Evo šta treba da znate: Tenzije na Korejskom poluostrvu počele su da rastu 2017. godine, kada je Severna Koreja testirala tri interkontinentalne balističke rakete i izvela nuklearni test. Ujedinjene nacije su uvele sankcije, a Pjongjang je na neko vreme prekinuo testiranje nuklearnih i raketa dugog dometa.
Bivši predsednik Donald Tramp sastao se sa Kim Džong Unom, severnokorejskim liderom, tri puta između 2018. i 2019. godine, nadajući se da će postići dogovor o severnokorejskom nuklearnom i raketnom programu. Nakon što su pregovori prekinuti, Severna Koreja je nastavila sa testiranjem raketa.
Severna Koreja je započela novu rundu testiranja u septembru nakon šestomesečne pauze. Od tada je završio nekoliko raketnih testova, uključujući ispaljivanje dve balističke rakete 14. januara, što je prekršilo rezolucije UN iz 2017. godine.
Vašington predlaže nove sankcije UN Severnoj Koreji. Zemlja, koja insistira na tome da koristi svoje pravo na samoodbranu, izdala je saopštenje neposredno pre testiranja 14. januara u kojem je osudila predlog.
U prva dva testa Severne Koreje ovog meseca, zemlja je lansirala balističke rakete kratkog dometa sa onim što je nazvala „hipersoničnim klizećim vozilima“, odvojivim bojevim glavama koje otežavaju presretanje oružja jer ne samo da lete izuzetno brzo već i menjaju kurs tokom let.
U testu 13. januara, Severna Koreja je lansirala KN-23, jednu od tri nove balističke rakete na čvrsto gorivo koje Sever testira od 2019. godine.
Rakete na čvrsto gorivo se lakše transportuju i lansiraju. KN-23 može da izvodi manevre na malim visinama, što ih čini težim za presretanje. Severna Koreja je takođe počela da lansira varijante KN-23 sa podmornice, kao što je to uradila u oktobru, i iz vozova, kao što je uradila u septembru i ponovo ovog meseca. Na svom poslednjem testu, Severna Koreja je ispalila par projektila na čvrsto gorivo sa mobilnog lansera. Kada je Sever prvi put lansirao takav par 2019. godine, postojao je interval od 16 minuta između dve ispaljene rakete.
Taj jaz je smanjen na četiri minuta u nedavnom testu, što ukazuje da je vojska poboljšala svoju sposobnost da ispaljuje više projektila i sakrije ih od kontranapada Sjedinjenih Država i Južne Koreje.
„Severna Koreja se nada da, ako nastavi da demonstrira svoje nuklearne sposobnosti, ali ih ograniči samo na Korejsko poluostrvo, to neće pogoršati javno mnjenje u Sjedinjenim Državama i da će pojačati glasove tamo koji pozivaju na kompromis“, rekao je Ča Du Hjeogn, glavni saradnik. na Institutu za političke studije Asan sa sedištem u Seulu, piše u nedavnom radu.
Da bi ta strategija funkcionisala, Kimu će biti potrebna stalna pomoć Kine u odupiranju novim međunarodnim sankcijama. Ekonomski izazovi Severne Koreje su se produbili pre dve godine kada je zatvorila granicu sa Kinom radi borbe protiv pandemije. Peking je ovog meseca potvrdio da su „kroz prijateljske konsultacije“ Kina i Severna Koreja ponovo otvorile svoju granicu za teretne vozove.
„Ovo vreme sugeriše da je Peking više nego saučesnik u provokacijama Pjongjanga“, rekao je Lejf-Erik Izli, profesor međunarodnih studija na Evha Vomans univerzitetu u Seulu. „Kina ekonomski podržava Severnu Koreju i sarađuje sa njom u vojnom smislu".
Kurir.rs/New York Times
NE PROPUSTITE
