Ombudsmanka EU Emili O'Rajli objavila je u petak izveštaj o navodno nedostupnim telefonskim porukama (SMS) koje su razmenjivale von der Lejen i Alberta Burl, šef američke farmaceutske kompanije Fajzer, piše Dojče vele.
Ombudsmanka iz Irske oštro kritikuje ponašanje Komisije - i poziva je da "ozbiljno traži ove poruke" i dostavi ih medijima, odnosno evropskim parlamentarcima koji su tražili uvid u njihov sadržaj.
Sve je počelo člankom Njujork tajmsa (NIT) iz aprila prošle godine, koji opisuje kako fon der Lejen i Burla razmenjuju poruke mesec dana. To je potvrdio i sam šef kompanije Fajzer. Nakon toga, Unija je sklopila "posao" o kupovini više milijardi doza vakcine Fajzer. Javnost ne zna tačnu dogovorenu cenu, ali mediji navode da je reč o obimu od oko 35 milijardi evra.
Ubrzo nakon što je članak objavljen u NIT, novinari su zatražili od Evropske komisije da pregleda poruke, pozivajući se na Zakon o slobodi informacija EU. Međutim, Komisija je odbila njihov zahtev, pozivajući se na svoja trenutna pravila.
Sličan zvanični zahtev Evropskog parlamenta prošao je u novembru. Naime, poslanica iz Holandije Sofi in 't Veld želela je da sazna da li su pomenute poruke obrisane – i ako jeste, na osnovu kojih kriterijuma.
Međutim, potpredsednica Evropske komisije Vera Jourova nije se ni osvrnula na svoje pitanje u svom odgovoru. U pisanom odgovoru se navodi da su SMS i druge kratke poruke „kratkotrajne prirode... i u principu ne sadrže važne informacije o politici, aktivnostima ili odlukama Komisije“ i da se stoga u principu ne arhiviraju.
Portparolka Komisije takođe je u novembru odbila da odgovori na pitanje Der Spiegla o tome gde se nalaze telefonske poruke.
Prema rečima ombudsmanke EU O’Rajli u svom izveštaju, Komisija nije eksplicitno tražila od kabineta Fon der Lejen da traži i tekstualne poruke – samo dokumente koji ispunjavaju kriterijume za arhiviranje. Dakle, nije bilo pokušaja da se sazna da li je uopšte bilo takvih tekstualnih poruka, kritikuje O’Reilli.
„Ne moraju sve tekstualne poruke biti sačuvane. Ali tekstualne poruke jasno potpadaju pod zakon EU o transparentnosti i stoga one koje su relevantne moraju biti sačuvane. Nije kredibilno tvrditi drugačije“, navodi se na sajtu ombudsmana EU.
O’Rajli sada traži od Evropske komisije da ponovo zatraži od kancelarije fon del Lejenove otbilno zatraži prepisku sa Fajzerom. Portparol Evropske komisije je naglasio da će Kancelarija ombudsmanke EU odgovoriti u roku do kraja aprila, ne želeći dalje da komentariše slučaj.
Zeleni u Evropskom parlamentu govore o proceduri bez presedana, navodeći da poruke nikada ne treba sistematski brisati. Osim Špigla mediji su veoma šturi o ovom izveštaju. „Ova Komisija ima problem sa demokratijom. On sebe očigledno ne smatra odgovornim nikome. Ona ne poštuje ni Evropski parlament ni biračko telo, rekla je evroposlanica Sofi in 't Veld za nemački časopis.
Ovo nije prvi put da Evropska komisija odbija pristup dokumentima. Kada je holandski poreski stručnjak Martijn Nouven zatražio od Komisije da objavi dokumente o poreskim sporazumima EU, Komisija je takođe odgovorila da može da objavi samo ono što je arhivirano u skladu sa svojim internim pravilima. Ispostavilo se da Komisija ne samo da ne arhivira SMS i čet poruke, već i rutinski briše mejlove, piše Špigl.
Ursula fon der Lejen, političarka nemačkih demohrišćana, ranije je bila kritikovana zbog brisanja podataka sa zvaničnih telefona. To je bilo u vreme dok je još bila nemačka ministarka odbrane, od 2013. do jula 2019. godine, kada je izabrana za predsednicu Evropske komisije.
Tadašnja opozicija je optužila Fon der Lajen da je uništila dokaze u takozvanoj „konsultativnoj aferi” brisanjem poruka sa telefona Mekinzi gde su radila i deca Ursule fon der Lejen.
Slučajem se bavio i istražni komitet Bundestaga. Nemačko Ministarstvo odbrane pravdalo je brisanje mobilnog telefona tvrdnjom da je reč o „bezbednosnom incidentu”.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
