U istoriju je ušao kao strašni diktator odgovoran za smrt miliona ljudi. No, pre nego što je postao boljševik i monstruozni tiranin, sovjetski vođa Josif Visarionovič Džugašvili Staljin (1878-1953) bio je pesnik koji je na svom maternjem gruzijskom jeziku pisao rodoljubivei nežne romantične pesme.
Čini se da ga je ljubav prema knjigama držala ceo život jer je posedovao biblioteku sa oko 25.000 knjiga, časopisa, rukopisa i pamfleta za koju se saznalo tek krajem 1980ih kad su tokom Perestrojke otvoreni arhivi iz Staljinovog doba, piše Jutarnji list.
Ogromna zbirka
- Staljin je bio strastveni čitač, kaže britanski istoričar Džefri Roberts koji je istražio rusku arhivsku građu i nedavno objavio knjigu "Stalin's Library: A Dictator and his Books" (Staljinova biblioteka: Diktator i njegove knjige).
Staljinova biblioteka nalazila se u njegovoj dači u Kuntsevu blizu Moskve koja je izgrađena 1933/34. prema nacrtu arhitekte Mirona Meržanova.
Biblioteka, površine 30 kvadratnih metara, zauzimala je centralni deo dače, a prema pričama svedoka bila je jedina ugodna prostorija u kući. Imala je četiri velike i duboke police za knjige. Kako je Staljinova zbirka bila toliko velika, mnoge knjige bile su pohranjene u zasebnoj zgradi i donošene mu prema potrebi.
Sovjetski diktator je svom osoblju naredio da klasifikuje knjige pa su one raspoređene u više od 40 kategorija: od filozofije i psihologije do sindikata, umetničke kritike i lepe književnosti.
Staljin nije imao vremena da pročita sve što je posedovao, ali je mnogo toga ipak uspeo.
Od beletristike, najviše je voleo Balzaka i Servantesa, Šekspirove drame i kratke priče Gija de Mopasana.
Staljin je imao i svoj privatni bioskop gde je uživao je u vesternima i čitao filmske scenarije i često je zahtevao da vidi pisce i reditelje kako bi im prigovorio o političkoj neadekvatnosti njihovog rada pre snimanja bilo kakvog filma.
Nije bio pažljiv i uredan bibliofil, nego je ostavljao masne tragove prstiju po knjigama za šta se saznalo kad je Maksimu Gorkom vratio neke od pozajmljenih knjiga.
Upravo su ti masni tragovi nadahnuli pesmu Osipa Mandeljštama o "debelim prstima kremaljskog planinara" sa "brkovima žohara" što je pesniku osiguralo smrt u Gulagu.
Kao svemoćni vladar, Staljin je bio je zastrašujuće arbitraran u svom ophođenju prema piscima: nagađa se da je odgovoran za smrt Maksima Gorkog i samoubistvo Vladimira Majakovskog.
Sa druge strane branio je od progona antikomuniste poput Mihaila Bulgakova i Borisa Pasternaka, koga je zaštitio od progona rečima: "Pustite toga stanovnika oblaka na miru".
Voleo je vojnu istoriju
Staljin je u knjigama često crvenom, plavom i zelenom olovkom ispisivao izraze prezira ili neslaganja: "ha ha", "besmislica", "glupost", "smeće", "budala", "gadovi", "ološ", "svinja", "lažljivac", "podlac" i "odjebati".
Ipak, u Lenjinovim knjigama, koje je najčešće čitao, nije ostavio tragove neslaganja ili kritike.
Staljin je bio strastveni čitalac ljubitelj vojne istorije. Na sastanku u Moskvi 1942. godine, kapetana Artura Birsea, koji je bio prevodilac sa ruskog Antoniju Idenu, izaslaniku Vinstona Čerčila, zadivio je svojim znanjem o pohodima vojvode od Velingtona u Španiji tokom rata 1808-1814. godine.
Nakon Staljinove smrti i kampanje destaljinizacije koja je usledila, knjige iz njegove biblioteke su raspršene, ali nekima od njih i danas se može ući u trag.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
