Zvaničan Tviter nalog organizacije Višegrad 24 objavio je informaciju da će do 2030. godine biti završen megaprojekt izgradnje auto-puta koji će povezati sedam država - Litvaniju, Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Grčku, a posredno Hrvatsku, Tursku, Ukrajinu i Belorusiju, kao i četiri udaljena mora - Baltičko, Egejsko, Crno i Jadransko more.
Plan je da se izgradnjom ovog koridora skrati putovanje na pravcu sever-jug kroz istočnu Evropu.
Inicijativa tri mora
Ovu inicijativu pokrenula je Višegradska grupa pomoću inicijative Tri mora i uz finansijsku podršku EU, koja je zainteresovana za izgradnju saobraćajnice koja će povezati sever, jug, istok i zapad Unije. Ova megasaobraćajnica trebalo bi da predstavlja, odnosno simbolizuje zajedništvo Evrope, ali i da ubrza transport robe iz Turske i Ukrajine, koji je zaglavljen na području Balkana i granicama članica EU, s kojima se graniči Srbija.
Jedan od glavnih učesnika u ovom projektu je Poljska, koja je već krenula u realizaciju izgradnje svog kraka auto-puta, pod oznakom S-19, koji je dug 700 kilometara i prolazi kroz tri oblasti - Podlasko, Mazovjecko, Lubeljsko i Potkarpatsko vojvodstvo. Poljska je država koja je najviše odmakla u izgradnji ovog infrastrukturnog projekta, zajedno s Litvanijom.
Evropska komisija finansijer
Inačem sama inicijativa nastala je daleke 2016. godine na konferenciji Evropa-Karpatija.
Kako je realizacija plana postajala sve izvesnija, za ovu komunikaciju zainteresovala se tad i Evropska komisija, s tim da se drumskom elementu pridoda i železnica, da se time stvori najveći transportni koridor za prevoz ljudi i robe s jednog kraka Evrope na drugi. Izlaskom na Crno more, kroz luke Konstanca i Burgas, novi koridor će biti povezan s koridorom Trakija, što predstavlja veliki tranzitni potencijal za Via Karpatiju. Samim tim Via Karpatija, prolazeći uz istočnu granicu EU, postaje alternativni put od centralne Evrope prema Aziji koji čine koridori iz zapadne Evrope prema Rusiji.
Izolacija Balkana
Međutim, ono što predstavlja najveći problem jeste to što zona Balkana, a pre svega se tu misli na pojedine države nekadašnje SFRJ, ostaje faktički slepo crevo i van domašaja ovog megakoridora. Auto-put Via Karpatija zaobilazi Srbiju, preko koje trenutno vodi najkraći put od Bliskog istoka do zapadne Evrope koridorom Via Militaris, koji prolazi kroz Moravsko-vardarsku dolinu. Time bi Via Militaris izgubio na značaju kako u transportu robe tako i u prevozu putnika, posebno prema Turskoj, od čega Srbija ostvaruje ogroman finansijski prihod tokom čitave godine.
Zanimljivo je i da ovaj koridor prolazi kroz zemlje članice NATO i kraci će se završavati u luci Konstanca u Rumuniji i Svilengradu u Bugarskoj, pored kojih se nalaze najveće vojne baze NATO, što bi trebalo da, u svetlu ideje koju je izneo 2018. godine tadašnji komandant NATO, general Ben Hodžis, omogući brzo prebacivanje jedinica NATO bez preko potrebnog zadržavanja, što je bilo definisano kao "NATO Šengen".
Kurir.rs/A.Mlakar
Nije sve izgubljeno
Srbija preko železnice može uhvatiti korak
O Via Karpatiji govorilo se i na trećem sajmu železničkih tehnologija "Mobilnost jugoistočne Evrope 2021", koji je održan prošle godine. Ambasador Poljske u Srbiji Rafal Pavel Perl naveo je nekoliko važnih projekata u oblasti železnice, među kojima su Višegradska brza pruga i Via Karpatija, objasnivši da Srbija, iako nije formalno učesnik tih projekata, može da učestvuje. Perl je ukazao na to da će povezivanjem Beograda i Budimpešte brzom prugom zapravo Beograd biti povezan ovom saobraćajnicom i s Varšavom, Pragom i Bratislavom, što je cilj projekta Višegradske brze pruge. On je, govoreći o projektu Via Karpatija, objasnio da je reč i o pruzi od 1.800 kilometara koja kreće od Baltika do Soluna, uključuje 10 evropskih zemalja i da deo njega može postati i Srbija.
NE PROPUSTITE
