Zbog toga je na meti kritika da nepravedno koristi predsedničku poziciju za kampanju za drugi mandat, dok odugovlači najavu kandidature iako je ostalo manje od dva meseca do prvog kruga izbora 10. aprila.
Makron je prošlog meseca rekao da želi da se kandiduje, ali da će sačekati da se situacija pandemije poboljša pre nego donese odluku. Rok za formalno izjašnjavanje o kandidaturi je 4. mart.
On je rekao i da želi prvo da se fokusira na ukrajinsko-rusku krizu zbog koje je prošle nedelje posetio Moskvu i Kijev.
Ipak, kritičari navode da njegova nedavna putovanja po francuskim oblastima sve više liče na predsedničku kampanju jer je tokom posete severu najavio ulaganje 100 miliona evra za jačanje ekonomije u tu oblast.
Kandidat za predsednika krajnje desnice Erik Zemur optužio je Makrona da argument o pandemiji koristi da natera francuske glasače da zaborave na ono što on smatra padom Francuske.
Šef republikanske partije Kristijan Džejkob osudio je "zloupotrebu javnog novca" i rekao da je prijavio to pitanje Nacionalnoj komisiji za finansiranje izbora.
Francuska ima stroga pravila o finansiranju predsedničke kampanje. Bivši predsednik Nikola Sarkozi je prošle godine osuđen na godinu dana kućnog zatvora zbog nezakonitog finansiranja kampanje.
Makronova stranka je već pokrenula takozvanu "kampanju predsedničke većine" koju promoviše širom zemlje putem postera i letaka koji upućuju na internet stranicu pod nazivom "Sa vama".
Na stranici se ne pominje Makronovo ime, ali se građani pozivaju da se pretplate na bilten kako bi mogli da prate vesti o kampanji.
Ustavni savet je nedavno saopštio da je Makron prvi sakupio 500 potpisa zvaničnika koji su prema francuskom zakonu neophodni za podnošenje kandidature na predsedničkim izborima.
Kurir.rs / Beta, Foto: EPA / LUDOVIC MARIN / POOL
NE PROPUSTITE
