Kada bi reka Helmand mogla da govori, pričala bi o svakoj godini koju su Amerikanci proveli u Avganistanu. U toj oblasti su bili najveći sukobi, a pustinja pripada nomadima sa kamilama i ovcama. Žive od mleka, zemlje i onoga što stignu da ugrabe.
Za njih se skoro ništa nije promenilo u poslednjih dvadesetak godina. Jedan od žitelja ističe da opijuma više nema.
Da bi se stiglo do bazara gde se prodaje opijum, treba ceo dan i još malo preko toga. Trgovina opijumom i hašišom je opasna. Ako niste trgovac narkoticima, s tog mesta teško ko izlazi živ.
Divlja lepota Avganistana može da vas prevari i začas se pretvori u zlo, a to je teritorija talibana.
Svuda uokolo su uništene kuće, ali polja maka niko nikada nije dirao. Tu leži veliki novac, a opijum je odavno postao simbol Avganistana.
Ne baš u gradu, ali u toj zoni ima puno polja maka. Sada je prodaja zabranjena i više niko ne kupuje.
Pakuju ga u kese, jednu od njih su otvorili i pokazali reporteru RTS-a. Taman je i gust skoro kao nafta.
Na pitanje koliko hiljada dolara vrede ti spremljeni paketi, gazda kaže oko 20.000 dolara. I to samo u nekoliko kesa.
Govoreći o tome da li će sada prestati sa proizvodnjom ako niko ne kupuje, oni kažu da su ga za svaki slučaj ponovo zasadili.
Iznenada dolaze talibani i kreće rasprava. Nije jasno da li oni stvarno žele da prekinu proizvodnju ili su to samo prazne priče. U pitanju je ogroman novac.
A biljke rastu i na proleće će postati mak, zatim opijum ili hašiš.
Avganistan je pun iznenađenja i toliko siromašan da vas ponekad uplaši. Pleme Kući će nastaviti da šparta Avganistanom kao da se ništa ne dešava. Svet za sebe.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
