S obzirom na to da ima ogroman asortiman od oko 300 modernih borbenih aviona spremnih za napad, kako to da ga još nije aktivirao?
Ali kontrola vazdušnog prostora, koja je od velike važnosti za akcije na zemlji, obično nije lak niti održiv poduhvat. Čak i sa nadmoći u vazduhu, potrebno je mnogo vremena za postizanje strateških ciljeva. Takođe je teško održati nadmoć u vazduhu jer kopnene snage uče na svojim greškama i menjaju taktiku, piše britanski Telegraf.
„Rusija je uzvraćana samozadovoljnim i arogantnim planiranjem vazdušnih i kopnenih akcija“, rekao je Endi Nedervud, bivši pilot britanskog vazduhoplovstva.
„Rusko vazduhoplovstvo nema mnogo nedavnog borbenog iskustva, osim u Siriji. Ne znate koliko su vaše vazduhoplovstvo zaista dobro dok se ne okušaju u ratu“, dodao je on.
Gubitaka je bilo i na ukrajinskoj strani. Juče je objavljeno da je tokom sukoba u petak uveče poginuo pukovnik Oleksandar Oksančenko, zvani Sivi vuk, pilot ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva od 2013. do 2018. godine.
Neki stručnjaci smatraju da bi tehnički razlozi mogli da budu jedan od uzroka relativno „mirnog neba“ nad Ukrajinom. Naime, rusko vazduhoplovstvo nema mnogo iskustva sa vođenom municijom (PGM), kaže Džastin Bronk, stručnjak za vazduhoplovstvo u britanskom Kraljevskom institutu za ujedinjene službe (RUSI).
„Tokom borbenih operacija iznad Sirije, samo je flota Su-34 redovno koristila navođenu municiju, a čak su i ove specijalizovane letelice često pribegle bacanju bespilotnih bombi i projektila“, rekao je Bronk.
„Ovo ne samo da ukazuje na veoma ograničeno znanje o rukovanju vođenom municijom od strane ruskih lovaca, već i da je rusko snabdevanje PGM vazduhom veoma ograničeno“, dodao je on.
Bombarderi Su-34 do sada nisu viđani često tokom invazije na Ukrajinu, ali su u ponedeljak primećeni iznad Harkova, a stručnjaci veruju da je to potez koji ukazuje na agresivniju upotrebu vazdušne snage.
Dodaju da su Rusi ponekad imali problema da otkriju ciljeve iz vazduha tokom sukoba. Satelitski snimci komercijalne satelitske kompanije Planet pokazuju da je između 22. i 27. februara vazdušna baza Ozerne, 100 km udaljena od Kijeva, više puta raketirana.
Međutim, iako se može videti najmanje šest raketnih područja, nijedna nije bila na glavnoj pisti i verovatno je da ova akcija nije značajno ugrozila nastavak korišćenja baze od strane ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.
Stručnjaci takođe kažu da ruski avioni verovatno nemaju mehanizam za prepoznavanje meta, što znači da imaju ograničenu sposobnost da ispravno identifikuju i podrže svoje kopnene snage. Odnosno, u slučaju ispaljivanja nevođenih projektila, one bi mogle da pogode sopstvene trupe ili da izazovu civilne žrtve.
„To znači da će vođe ruskog vazduhoplovstva tokom sukoba u Ukrajini nerado koristiti većinu svoje potencijalne vojne sile sve dok političko rukovodstvo ne odobri upotrebu nenavođenih projektila za bombardovanje urbanih područja pod kontrolom Ukrajine“, rekao je Bronk.
„Ovaj neselektivni oblik vazdušnog napada je standardna praksa Rusije i Sirije u Alepu i Homsu, a rusko vazduhoplovstvo će ga, nažalost, verovatno koristiti u Ukrajini u narednim danima“, dodao je on.
Bronk upozorava da bi sukob u Ukrajini mogao da potraje i da bi rusko vazduhoplovstvo moglo postati „veoma destruktivno” u narednim danima.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
Bonus video:
