Nemačka i Italija su među državama koje pokušavaju da blokiraju nametanje dodatnih sankcija Rusiji u pokušaju da zaštite sopstvene ekonomije, uprkos pritiscima Poljske i baltičkih država kojima Putin "stoji na pragu".
Ruski predsednik je juče izjavio da se zapadni "pokušaji globalne dominacije” privode kraju, navevši da većina zemalja nije za sankcije Rusiji za koje je rekao da su uvedene zato što EU "ne želi jaku i suverenu Rusiju".
Evropska unija sada počinje da se deli na tri strane pošto je Nemačka – uz podršku Italije, Mađarske, Bugarske i Grčke – optužena da "otvoreno koči“ sankcije zbog zabrinutosti zbog uticaja na sopstvenu ekonomiju, piše Dejli mejl.
Sa druge strane, zemlje koje su za sankcije, predvođene Poljskom i baltičkim državama, zalažu za dalja i jača ograničenja protiv Rusije i njenih oligarha.
Jedan diplomata EU je za Tajms rekao: "Iz dana u dan postaje sve jasnije da se formiraju tri strane: Poljska i baltičke države, poznate kao 'sankcionaši' koji žele više i jače sankcije; Nemačka, Italija, Mađarska, Bugarska — kontraši — koje daju prioritet sopstvenim ekonomskim interesima; i ostali".
EU je u utorak uvela četvrtu rundu sankcija Rusiji, ali se smatra da je Nemačka naknadno iskoristila sastanke sa najmanje tri druge vlade kako bi razgovarala o obustavljanju daljih mera.
Umesto toga, kontraši su predložili da se blok fokusira na "zatvaranje rupa"- pravnih, finansijskih i drugih - umesto na uvođenje dodatnih sankcija.
Sa druge strane Poljska je besna što sankcije dogovorene ranije ove nedelje nisu uključile metalskog oligarha Olega Deripasku zbog potencijalnog uticaja koji bi to imalo na proizvodnju aluminijuma u Nemačkoj i drugim zemljama.
Sve ovo se, pišu britanski mediji, dešava nekoliko dana nakon ruskog napada na vojnu bazu udaljenu samo 30ak kilometara od poljske granice u kojem je poginulo najmanje devet ljudi, a na desetine je povređeno.
Kontraši su ipak odlučni da popuste zabranu novih ulaganja u zajednička energetska preduzeća sa ruskim kompanijama kao što su Gasprom i Rosnjeft, pa su izdejstvovali odlaganje "prekidanja saradnje“ u periodu od šest meseci.
Berlin je takođe obezbedio izuzeće za transakcije za koje se kaže da su "strogo neophodne“ za kupovinu, uvoz i transport raznih metala, uključujući titanijum, aluminijum i bakar.
Sporazumi su, međutim, naišli na bes među zemljama na granici sa Rusijom i Ukrajinom koje se zalažu za oštrije sankcije iz straha što su toliko blizu sukobu.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
