Rusija je upozorila da je došlo do narušavanja odnosa sa Vašingtonom i američkom ambasadoua u Moskvi uručila je zvanični protest zbog toga što je predsednik SAD Džo Bajden označio Vladimira Putina kao ratnog zločinca, zbog rata u Ukrajini.
Bajden je u ponedeljak razgovarao sa liderima Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije u okviru svojih napora da Zapad održi jedinstveni front prema Moskvi, usred znakova nesuglasica unutar EU o tome koliko daleko ići u uvođenju sankcija ruskoj nafti i gasu.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je pozvalo američkog ambasadora Džona Salivana na sastanak zbog "nedavnih neprihvatljivih izjava“ Bajdena o Putinu, nekoliko dana nakon što je Bajden nazvao Putina "ratnim zločincem“ zbog bombardovanja ukrajinskih gradova.
Ministarstvo je u saopštenju navelo da je "naglašeno da ovakve izjave američkog predsednika, koje su nedostojne državne ličnosti tako visokog ranga, dovode rusko-američke odnose na ivicu narušavanja“.
SAD i Sovjetski Savez su održavali diplomatske odnose od 1933. godine, tokom Hladnog rata, ali su odnosi između Vašingtona i Moskve postali daleko nestabilniji otkako je Putin krenuo u ukrajinsku kampanju, piše Gardijan.
Ned Prajs, portparol Stejt departmenta, ismejao je kritike Kremlja na Bajdenovo izražavanje u kontekstu brutalnog rata. "Smešno je čuti zemlju kako govori o 'neprikladnim komentarima' kada se ta ista zemlja bavi masovnim pokoljem, uključujući napade koji su rezultirali smrću civila, bombardovanje gradova i invaziju više od 100.000 vojnika protiv pretežno civilnog stanovništva“, rekao je Prajs.
Pentagon je u ponedeljak ponovio predsednikove optužbe.
"Nastavljamo da vidimo neselektivne napade na civile za koje verujemo da su u mnogim slučajevima namerni“, rekao je Džon Kirbi, portparol ministarstva odbrane, dodajući da SAD vide "jasne dokaze da ruske snage čine ratne zločine“.
Velika Britanija, Francuska, Albanija, Irska i Norveška takođe su optužile Rusiju za ratne zločine u Ukrajini. Međunarodni sud pravde UN-a naredio je Moskvi da zaustavi svoju invaziju, a tužilac Međunarodnog krivičnog suda pokrenuo je istragu o ratnim zločinima.
Dok je Ukrajina prkosila ruskom ultimatumu da preda lučki grad Marijupolj, ministri spoljnih poslova EU okupili su se u Briselu da razgovaraju o daljim sankcijama Rusiji na početku intenzivne sedmice diplomatije.
Ali posle četiri runde sveobuhvatnih sankcija EU za tri nedelje, tenzije se pojavljuju. Baltičke države i Poljska pozivaju na strože mere, uključujući embargo na naftu, dok Nemačka strahuje da bi kratkoročna zabrana energije izazvala nezaposlenost i nestašicu goriva.
Ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis rekao je da je "neizbežno da se počne pričati o energetskom sektoru“, posebno o nafti, za koju je rekao da je "najveći prihod ruskog budžeta“ i "takođe prilično lako zamenljiva“ za EU.
EU, koja uvozi 27% svoje nafte iz Rusije, do sada se nije pridružila SAD i Velikoj Britaniji, u ovom embargu. Nemačka je upozorila da bi kratkoročna zabrana nafte i gasa mogla da izazove nezaposlenost, siromaštvo i da ljudi ostanu bez goriva. Retke su zapadne ekonomije koje toliko zavise od ruske energije kao Nemačka: 55% prirodnog gasa, 52% uglja i 34% mineralnog ulja koje se koristi u zemlji dolazi iz Rusije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Evropu da prekine svu trgovinu sa Rusijom. "Nema evra za okupatore. Zatvorite sve svoje luke za njih. Ne izvozite im svoju robu. Negirajte energetske resurse. Pogurajte da Rusija napusti Ukrajinu“, rekao je Zelenski u video govoru u ponedeljak.
Obraćajući se direktno Nemačkoj, rekao je: "Imate snage. Evropa ima snagu.”
Dolazeći na sastanak, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok odbila je da odgovori na pitanje šta bi moglo da dovede do sankcionisanja ruskog energetskog sektora. Ona je rekla da su slike iz Ukrajine "jednostavno srceparajuće“ i stavila do znanja je "još jasnije da EU, da globalna zajednica koja veruje u međunarodni poredak zasnovan na pravilima, mora da izoluje rusko rukovodstvo“.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da će blok nastaviti da razgovara o daljim sankcijama "posebno u vezi sa energetikom“, dok je osudio rusko bombardovanje civila u Marijupolju, koji su izdržali skoro četiri nedelje pod opsadom. "Ono što se dešava u Mariupolju je ogroman ratni zločin“, rekao je Borelj.
Od početka ruske invazije pre tri i po nedelje, EU je dogovorila sankcije bez presedana protiv člana Saveta bezbednosti UN, pogađajući industrije uključujući bankarstvo, energetiku i vazdušni saobraćaj, kao i zamrzavanje imovine i zabranu putovanja za 685 ljudi i 14 povezanih subjekata Vladimiru Putinu i njegovoj ratnoj mašineriji.
Neke diplomate iz zemalja koje traže oštrije mere strahuju da raste zamor od sankcija.
"Postoji osećaj da bismo želeli da sednemo i udahnemo, jer su prve tri ili čak četiri nedelje bile neverovatno teške ne samo Ukrajini već Evropi“, rekao je Landsbergis. "To je veoma loša poruka onima koji se zapravo bore u Ukrajini".
Irski ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni rekao je da takođe podržava zabranu izvoza energije. "Gledajući obim razaranja u Ukrajini trenutno, veoma je teško tvrditi da ne bi trebalo da se krećemo na energetski sektor, posebno na naftu i ugalj", rekao je on.
Danski ministar spoljnih poslova Jepe Kofod rekao je da će njegova zemlja podržati "najjače sankcije oko kojih se možemo dogovoriti“, uključujući zabranu pristajanja ruskih brodova u lukama EU i ograničenja kopnenog transporta iz Rusije i njene saveznice Belorusije.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da bi embargo na naftu imao "veoma ozbiljan negativan uticaj na energetski bilans Evrope“.
Tokom vikenda, premijer Poljske Mateuš Moravjecki pozvao je na potpunu zabranu trgovine sa Rusijom, iako je Češka, centralnoevropski saveznik, rekla da to nije realno. "Mislim da ovaj predlog neće dobiti podršku“, rekao je češki ministar finansija Zbinek Stanjura.
U međuvremenu, neke zemlje koje su oprezne sa sankcijama stavljaju veći naglasak na zatvaranje rupa u postojećim merama. "Lako je uvesti još sankcija u novinama, ali iza svake mere stoji svet“, rekao je jedan diplomata EU, koji je dodao da "sve može biti na stolu, ali moramo zadržati jedinstvo".
"Lako je reći da treba da uvedemo sankcije za naftu ili energetske sankcije ili da zatvorimo luke, ali da razmislimo o tome na minut, to podrazumeva mnogo“, rekao je diplomata. "Da bi se osiguralo da ove sankcije mogu imati svoj pravi efekat i stići na odredište je prilično glomazan i težak proces".
Očekuje se da će lideri EU kasnije ove nedelje razgovarati o daljim sankcijama sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom koji će u Evropi prisustvovati samitima NATO-a i EU u Briselu, pre nego što u petak otputuje u Poljsku, gde će razgovarati o "naporima da se podrži Ukrajina i nametnu ozbiljne i neviđene troškove Rusiji zbog njene invazije“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Očekuje se da će zapadna alijansa razgovarati i o tome kako zaustaviti Rusiju da zaobiđe sankcije preko Kine i drugih zemalja. Kofod je rekao da EU razgovara o tome kako da iskoristi svoju diplomatsku težinu kako bi osigurala da zemlje u ostatku sveta "izaberu pravu stranu istorije“.
Očekuje se i da će ministri inostranih poslova EU dati do znanja da će odobriti dodatnih 500 miliona evra za finansiranje naoružanja i vojne opreme za Ukrajinu, nakon što je Borelj najavio finansiranje ranije ovog meseca pre nego što je dogovoreno. Ovih 500 miliona evra dodaje se na 450 miliona evra u oružju i 50 miliona evra nesmrtonosne pomoći, obećanih Ukrajini na početku rata, ali novu sumu mora da odobri nemački Bundestag pre nego što može da bude označena u Briselu.
Berbok je u ponedeljak potvrdila da će se finansiranje EU za vojne nabavke povećati na milijardu evra da bi "bilo u punoj solidarnosti sa Ukrajinom“.
Ministri će takođe potpisati bezbednosnu i spoljnopolitičku strategiju EU za sledeću deceniju, koja je izrađena pre meseci, ali je u velikoj meri prepisana nakon ruske invazije. Ukrajinski ministar odbrane, Aleksij Reznikov, obavestiće putem video veze odvojeni sastanak ministara odbrane EU.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
