Rusija se i dalje suočava sa teškim ekonomskim sankcijama zbog svoje gotovo univerzalno osuđene i tekuće invazije na Ukrajinu.
Dmitrij Rogozin, generalni direktor ruske svemirske agencije Roskosmos, najavio je na radiju Sputnjik da će planirana ruska orbitalna servisna stanica (ROSS) u zemlji biti „primenjena vojna stanica“ ako se zemlja nastavi suočavati sa onim što je Rogozin nazvao „neprijateljskog iz sveta“, navodi ruska novinska agencija TASS.
Rogozin je dodao da bi to značilo da bi samo ruski kosmonauti bili dozvoljeni na stanici - što je kontrast Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) koja se oslanja na saradnju između nekoliko zemalja.
Iako "vojna" svemirska stanica može zvučati alarmantno, to ne bi bio prvi takav projekat. SAD su 1960-ih planirale jednu pod nazivom Laboratorija za orbitiranje sa ljudskom posadom koja bi se koristila za vojno izviđanje - ali je otkazana 1969.
Sovjetski Savez je takođe imao jednu. Jedna od njenih svemirskih stanica, Saljut 3, u jednom trenutku je zapravo imala oružje pričvršćeno za nju — navodno top 23 mm R-23M Karteč prvobitno dizajniran da se koristi na avionima bombardera.
Nakon pada SSSR-a, ruski izvori su tvrdili da je top bio probno ispaljen u orbiti 1975. prema časopisu Popular Mechanics, ali rezultati testa su poverljivi.
U svakom slučaju, stručnjaci su za Njuzvik rekli da je bilo kakva nezavisna ruska svemirska stanica, bez obzira na njenu primenu, neverovatna ideja, barem trenutno.
„Rusija jednostavno ne može da priušti svemirski program za ljude, čak i pre ekonomskog kolapsa koje su izazvale nedavne sankcije“, rekao je za Njuzvik Greg Autri, profesor rukovodstva u svemiru na Tanderbird školi za globalni menadžment Univerziteta Arizona.
„Oni su već očigledno bili u propadanju i deo njihovog lošeg stava je zasnovan na tome što SAD više ne finansiraju njihov program za njih.
Autri se ovde poziva na probleme nakon zatvaranja programa Space Shuttle 2011. godine, kada su se SAD oslanjale na Rusiju da pošalje astronaute i opremu na i sa ISS za desetine miliona dolara po lansiranju.
SAD sada imaju domaće privatne kompanije koje to mogu da urade, a Rusija se takođe nedavno odvojila od daljih američkih prihoda odbijanjem da joj snabdeva raketne motore.
Džuli Patarin-Josec, predavač na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu i stručnjak za rusku i sovjetsku kosmičku politiku, ponovila je tu poentu. „U praksi, rekla bih da imamo vremena pre nego što počnemo da brinemo, s obzirom na to koliko se brzo grade moduli ruskih svemirskih stanica“, rekla je ona za Njuzvik.
„Na primer, najnoviji ruski ISS modul, Nauka, doživeo je deceniju kašnjenja zbog raznih problema sa kojima se ruska svemirska industrija bori od raspada SSSR-a: prekid dela proizvodne linije, korupcija, nedostatak finansiranja, i gubitak stručnosti i kvalifikacija u visokoj tehnologiji.
„Rogozin je napomenuo da bi prvi modul nove, potpuno ruske stanice mogao da bude lansiran 2026. S obzirom da je Roskosmos tek krajem 2021. godine naručio studiju izvodljivosti Energiji, njenom glavnom konstruktoru, za ovu novu svemirsku stanicu, a s obzirom na vreme i resurse ovo zahteva, ova vremenska linija ne izgleda uverljivo."
Tu je i slon u prostoriji — sam Rogozin, otvoreni pristalica Putinovog režima i tekuće invazije Rusije na Ukrajinu. Pod njegovim rukovodstvom, politika Roskosmosa se od 2018. pomerila ka strategiji nacionalizacije i ruske nezavisnosti u svemiru, smatra Patarin-Josek.
„Većinu njegovih odluka ne podržavaju ni neki od njegovih izvršnih direktora, kosmonauti koji su prošli obuku kod međunarodnih astronauta i u objektima za obuku partnera ISS-a u poslednjih 20 godina, kao ni veliki deo inženjera uključenih u različite razmere ruskog svemirskog programa“, rekla je ona.
Ostaje da se vidi da li će Rogozin nastaviti da vodi ruski svemirski program sve dok nova ruska svemirska stanica ne dođe do realizacije. U suprotnom, njegov naslednik bi mogao u velikoj meri da utiče na to kako će ruski plan za takav projekat uspeti.
Kurir.rs/Newsweek
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Newsweeek
