ZAPADNE SANKCIJE RUSIJI - ĆORAK ILI PRAVO U METU: Analiza RT koliko je Moskva stvarno osakaćena merama EU i SAD! VIDEO

Planeta - 26.03.2022. 12:24h

Uništavamo Putinovu ratnu mašineriju uskraćujući mu pristup novcu i podršci koja mu je potrebna za finansiranje njegovog ilegalnog rata“, napisala je britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus na Tviteru u četvrtak.

Zapadna publika jedva da bi ovaj tvit dovela u pitanje, jer se široko smatra da su se kao odgovor na situaciju u Ukrajini SAD i njeni saveznici zaista udružili da bi nametnuli ozbiljne troškove Rusiji. To je uključivalo stavljanje na crnu listu mnogih bogatih ruskih biznismena, koji se često nazivaju „oligarsima“, zamrzavanje sredstava ruske Centralne banke, izbacivanje nekih banaka iz SVIFT-a, zatvaranje vazdušnog prostora za ruske avione, kao i mnoge druge sankcije.

Ove kolektivne mere stvorile su utisak da će specijalna vojna operacija u Ukrajini na kraju osakatiti Rusiju pre nego što uspe da ostvari svoje ciljeve. Ali nije sve onako kako izgleda. Izvan fanfara i trijumfalizma zapadne propagande – koja je postala eho-komora zahvaljujući cenzuri koju su postavili protiv svega što se kosi protiv narativa – počinje da se pojavljuje nijansiranija stvarnost koja otkriva da zapadne sankcije nisu uspele da donesu nokaut neophodan udarac da bi se ruska ekonomija smrtno ranila, ili da bi se upropastio bilo koji od njenih najvažnijih sektora. Iako u modricama, Moskva je u jačoj poziciji nego što bi želeli da priznaju.

I pored sve te pompe oko novostvorenog jedinstva, Evropska unija, barem u ovom trenutku, nema politički kapital, volju i snagu da uvede embargo na uvoz ruske nafte i gasa, jednog od ključnih prihoda izvora za Moskvu. Uprkos tome što neke od jastrebovih članica bloka na istoku to zahtevaju, ekonomske posledice ruske zabrane energetike učinile su konsenzus nemogućim i Nemačka je javno kočila takve mere, upozoravajući na ekonomsku katastrofu.

Iako je nada u daleke poslove sa Katarom i Sjedinjenim Državama kao alternativama razbacana, geografska udaljenost i neprijatnosti takvih dobavljača znače da će njihova izvodljivost biti manja i da će njihove cene biti znatno skuplje. Ovaj predlog nije ublažio zabrinutost oko tržišta, koja je zajedno sa sukobom dovela do globalnog porasta cena prirodnog gasa i sirove nafte, igrajući u međuvremenu na korist Rusije.

Identifikujući stratešku slabost Evrope, ovo je omogućilo Moskvi da uzvrati protivmerom. Predsednik Vladimir Putin najavio je u sredu da će Rusija prihvatiti plaćanje izvoza gasa u „neprijateljske zemlje“ samo u rubljama. Ovo je dovelo do ponovnog skoka cena prirodnog gasa.

To zapravo znači da bi zemlje u Evropi koje zavise od ruskog gasa morale prvo da kupe rusku valutu, jačajući njenu ulogu na međunarodnim tržištima, a zauzvrat povećavajući vrednost rublje. Nakon ove objave, ruska valuta je brzo porasla na tronedeljni maksimum od 95 rubalja u odnosu na dolar i od tada se spustila ispod 100. Ranije ovog meseca, rublja je pala na istorijski minimum od 132 rublje za dolar i 147 rubalja za evro. Pre početka vojne operacije u februaru, kurs je bio oko 75 rubalja za dolar i 85 rubalja za evro.

Ovo pokazuje da ekonomska situacija Rusije nije tako loša kao što se očekivalo.

Pored toga, SAD i njihovi saveznici nisu postigli globalnu izolaciju ruske ekonomije u meri u kojoj to tvrde. Zapadni komentari imaju dosadnu naviku da preuveličavaju neodobravanje samog Zapada jer predstavlja volju „međunarodne zajednice“ ili potvrđuju „međunarodnu izolaciju“. Kao dva kritična primera, SAD i njeni saveznici nisu uspeli da odvrate Indiju ili Kinu od kupovine ruske nafte i gasa. Naprotiv, uprkos pretnjama SAD, Indija sada kupuje još više ruske nafte. Države Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, takođe su imale simpatije prema Moskvi.

Ruska ekonomija će nesumnjivo pretrpjeti neke udare od sankcija, ali mjesec dana od početka operacije u Ukrajini, njeni najkritičniji sektori ostaju uglavnom nepovređeni.

Zapad na kraju ne može u potpunosti da zabrani rusku naftu i gas, a da ne izazove katastrofu na globalnim tržištima koja bi izazvala ogromnu kolateralnu štetu, pa SAD navodno od Nikolasa Madura – lidera Venecuele, kojeg su pokušali da svrgnu – traže da poveća proizvodnju nafte.

Ovo Rusiji daje vreme, novac i prostor da preorijentiše svoju ekonomiju dalje od Zapada, uključujući diverzifikaciju svojih valutnih transakcija, izgradnju novih industrija, potvrđivanje svoje strateške nezavisnosti i pronalaženje novih tržišta. Indija i Kina će imati najveću ulogu u tome, ali će takođe igrati Pakistan, Indonezija, Vijetnam i mnoge zemlje Latinske Amerike i Afrike.

Kurir.rs/RT