Autor teksta počinje pitanjem da li Amerikanci uopšte žele da im mediji govore istinu? Nakon toga se osvrće na temu starog i modernog novinarstva, medijskih pataka i "posrnulih uloga" novinara u odnosu na istinu, tj. njihove struke i građana uopšte. Autor se poziva na novu knjigu Endi Tačer "O istoriji laganja u američkom novinarstvu".
Naravno, ovde bismo bili slobodni da dodamo da se to ne odnosi samo na američko novinarstvo, već da se njegova „zaraza“ širenjem neistina proširila i na mnoge druge delove sveta.
Sa objavljivanjem prvih američkih novina 1690. godine, lažno novinarstvo - za moć, profit, politiku, zabavu ili puku nestašluku - bilo je na čelu američkih medija. Taj period od 200 godina trajao je sve do pojave ozbiljnijih medija 1930-ih, koji su zamenili tabloide 1890-ih, do Foks njuz danas, i svi su hranili publiku koja voli zabavu propagandom i senzacionalnim teorijama zavere.
Danas Sjedinjenim Državama preti tekuća pandemija, posledice pobune vlade i razornog sukoba u Evropi, a ulozi za demokratiju nikada nisu bili veći. Pre više od jednog veka, novinar i kritičar Volter Lipman žalio se da je "trenutna kriza u zapadnoj demokratiji pre svega kriza novinarstva". Čini se kao da je govorio o današnjim vremenima. Količina dezinformacija ovih dana može izgledati nenormalno, ali kao što Taker jasno ističe u svojoj knjizi, nije. Američka javnost je oduvek jurila za informacijama koje uzbuđuju, odvlače pažnju ili zadovoljavaju želje - bile istinite ili ne.
Tek na prelazu prošlog veka pojavila se iluzija odgovornog novinarstva u korist javnosti. Tačer navodi oštre anegdote iz 19. i 20. veka, otvoreno se šaleći o tome kako se nečuvene priče ponekad predstavljaju kao vest. Usput saznajemo neverovatne činjenice iz istorije američkog novinarstva, poput porekla intervjua. Ovaj izum američkih medija datira iz 1836. godine, kada je Njujork Tajms, izveštavajući o ubistvu prostitutke, bukvalno objavio njihov razgovor sa vlasnikom javne kuće. A kada se pokazalo da "mama" nije dovoljno skandalozna, napunio je članak izmišljenim citatima.
Krajem 19. veka konačno se javlja drugačija vrsta novinarstva – sa profesionalnom etikom, tačno, pošteno, nezavisno i transparentno. Promenu su ubrzali ljudi poput legendarnog urednika Harpers Viklija, Džordža Vilijema Kertisa, koji je 1871. godine nazvao savremeno novinarstvo "potpunim prezirom", dodajući da ga pošteni novinari mrze "da se ne bi uprljali".
Međutim, profesionalno novinarstvo je ipak dobilo zamah u 20. veku i, kako piše Taker, „teret utvrđivanja istine prebačen je sa čitaoca na novine, a sa običnog građanina na stručnjaka“. Tokom vekova, novinarstvo se smatralo pouzdanim i autoritativnim, barem među belim Amerikancima, čiji su stavovi odraženi u većini publikacija.
Modernost je sa sobom donela revoluciju u medijima – a sa njom i nova sredstva obmane. Kako Tačer piše, „nove komunikacione tehnologije se neizbežno testiraju kao alatke za lažno novinarstvo“.
Godine 2004. neimenovani savetnik tadašnjeg predsednika Džordža V. Buša, za koga se veruje da je Karl Rouv, ismejao je sam pojam objektivnosti i uverenje da se „odluke donose kao rezultat inteligentnog ispitivanja objektivne stvarnosti”. Čak je nastavio da predviđa Trampovu eru: "Tokom Obamine ere, teorije zavere su postale uobičajene. Iako sami po sebi nisu novi, u prošlosti su „ostali na rubu javnog diskursa“, kako kaže Tačerova. „Sada su došle do izražaja, uz pomoć potencijalnog rivala iz velike stranke i uz podršku uticajnih ljudi u nacionalnim medijima, a zahvaljujući energičnim kampanjama na društvenim mrežama.
Ovakva lažna teorija da je tadašnji predsednik Barak Obama rođen van Sjedinjenih Država postala je gotovo vapaj za čitavo krilo Republikanske partije kada je nekoliko godina kasnije došla na vlast. Nema veze što je Obama javnosti pokazao svoj izvod iz matične knjige rođenih, dokazi se ne mogu porediti sa „istinom“ u eri Fejsbuka, Foks Njuza tok šou, Infovors TV i nezavisnih internet istraga, navodi tekst u Forin Polisiju.
Danas lokalno novinarstvo postepeno gubi tlo pod nogama, a dokazi sve više ustupaju mesto spekulacijama. Prema nedavnoj anketi, skoro 42 odsto Amerikanaca ne veruje da je predsednik Džo Bajden legitimno pobedio na izborima. Šest od deset veruje da je američka demokratija u krizi. Tačer govori o „oštroj polarizaciji i podeli građana na frakcije koje ne nalaze zajednički jezik, rutinski demonizacija stručnjaka i profesionalnog iskustva, kada se sama istina predstavlja kao samo nečije privatno mišljenje“. Američki gradovi se pretvaraju u pustinje vesti - ili, još gore, u legla lažnih sajtova za žvakaće gume, zatvorenih Fejsbuk grupa i skoro nemoderiranih biltena. Vakuum odgovornog i faktografskog novinarstva već je podelio zemlju.
Šta nas dalje čeka? Tačer nema odgovor na ovo pitanje. Umesto toga, ona kritikuje rastući medijski pokret koji veruje da koncept novinarske objektivnosti u 20. veku više nije relevantan za sadašnji trenutak. Za novu generaciju novinara tradicionalna nepristrasnost je ne samo nepoželjna, već i nezamisliva. Umesto da se prave da nemaju mišljenje o gorućim temama, novinari bi trebalo da budu otvoreni za svoja životna iskustva i stavove kako bi stekli poverenje javnosti, zaključuje FP.
Kurir.rs/Logično
NE PROPUSTITE
