POGLEDAJTE MAPU DEŠAVANJA NA FRONTU Da li je sada srušen mit o nepobedivoj ruskoj armiji?

Dok ruska invazija Ukrajine, koja traje već 42 dana, polako prelazi u pozicioni i iscrpljujući rat praćen razaranjima i velikim civilnim žrtvama, sve češće se postavlja pitanje šta se dogodilo s pompezno najavljivanom bitkom za Kijev i famoznom kolonom ruskih oklopnih vozila i tenkova dugačkom preko 60 kilometara o kojoj su mediji danima izveštavali. Ova pitanja naročito dobijaju na težini ako se ima u vidu prošlonedeljna, neočekivana odluka ministarstva odbrane Ruske Federacije u kojoj je saopšteno da će se ruske trupe povući iz regiona ukrajinske prestonice kao znak dobre volje u daljim pregovorima dve strane i da će se ruske snage posvetiti glavnom cilju - Donbasu i oslobađanju proruskih regiona Donjeck i Lugansk.

Zanimljiva analiza

Konsultant iz Finske Tomi T. Ahonen, autor 12 knjiga i po Forbsu najuticajniji svetski ekspert za mobilnu industriju iz 2012, objavio je zanimljivu analizu bitke za Kijev. - Ruska strana tvrdi da je front oko Kijeva i Harkova, drugog najvećeg ukrajinskog grada, bio samo velika diverzija čiji je cilj bio da ukrajinske trupe u ovom području drže zaokupljenima kako bi ruske snage lakše izvršile operacije u Donbasu - navodi Ahonen i nastavlja: - Plan A ruskog predsednika Vladimira Putina bio je da se postavi osnova za osvajanje Kijeva i pobedu u Ukrajini u munjevitoj vojnoj operaciji koja je trebalo da traje samo četiri sata. Taj plan se zasnivao po uzoru na uspešne sovjetske vojne intervencije u Mađarskoj 1956, Čehoslovačkoj 1968. i Avganistanu 1979. Plan je, ukratko, bio sledeći - zauzeti prestonicu, preuzeti TV i radio-stanice i proglasiti pobedu u etaru - što bi bio presudan udarac ukrajinskom moralu i daljoj volji za otpor. Ovu fazu je trebalo da izvedu elitni pripadnici ruskih vazdušno-desantnih snaga (VDV). Oko 1.000 pripadnika 11. ili 35. brigade VDV se ujutro, 24. februara, pomoću nekoliko desetina helikoptera iskrcalo na vojni aerodrom "Antonov" kraj gradića Gostomelj. Iduća faza plana bila je da na zauzeti aerodrom slete ruski transportni avioni "iljušin il-76" i iskrcaju ukupno 7.000 vojnika i njihovih oklopnih vozila, koji bi onda krenuli u juriš na obližnji Kijev. Međutim, plan je zapeo već prvog dana. Ukrajinci su imali obaveštajne podatke i do kraja 24. februara su povratili kontrolu nad aerodromom.

Još nije gotovo: Slede nove ofanzive

Gustav Gresel iz Evropskog saveta za spoljne poslove podseća da je 1. aprila u Rusiji počela regrutacija novih regruta: - U Moskvi insistiraju da novi regruti neće biti slati u Ukrajinu, ali oni mogu da idu u rat kad potpišu ugovore posle obuke. Rat je daleko od završenog. Slede nove ofanzive. Ljudstvo je najdragoceniji resurs za vođenje rata - upozorio je on. Sergej Karaganov, bivši savetnik u Kremlju, rekao je za nedeljnik Nju stejtsmen da Rusija sebi ne sme da dozvoli poraz: - Ulog za rusku elitu je veliki. Ovo je za njih rat za opstanak. Da li će se zadovoljiti Marijupoljem - rekao je on.

Do iskrcavanje glavnine ruske armije nikad nije došlo jer prethodnica nije uspela da osigura aerodrom od artiljerijske i protivvazdušne paljbe. Već sutradan, 25. februara, Rusi su pokrenuli novi napad na "Antonov" sa više desetina helikoptera u sadejstvu sa 35. kombinovanom armijom, koja se probila iz Belorusije. Zauzeli su ga, ali su Ukrajinci uništili piste i tako onemogućili sletanje velikih transportnih helikoptera.

Odlučan otpor i plan B

Ahonen navodi da su Rusi potom pokrenuli plan B. - Taj plan je podrazumevao opkoljavanje Kijeva. Ruska 35. kombinovana armija, sa oko 70.000 vojnika i 7.000 oklopnih vozila (od čega 2.000 tenkova), trebalo je već prvog dana da dođe do Gostomelja, gde bi sačekala konvoj s gorivom kako bi mogla da krene dalje u opkoljavanje grada. Konvoj dug preko 60 kilometara, o kome se toliko govorilo, zapravo je delimično uništen, deo je ostao u kvaru, a deo se raspršio oko prestonice. Ključnu ulogu u napadima na konvoje imala je grupa od oko 30 operatora dronova iz jedinice za vazdušno izviđanje Aerozvitka, turski dronovi "bajraktar", kao i manje grupe vojnika s protivoklopnim raketama "džavelin" i NLAW. Uz to, srušen je i jedan od ključnih mostova u Irpinu, gradiću od 30.000 stanovnika koje ruske snage nisu uspele da osvoje. Da jesu, imali bi otvoren put za opkoljavanje Kijeva. Veliki ruski gubici u ljudstvu i tehnici na ovom frontu, kao i neočekivano vraćanje 35. kombinovane armije u Belorusiju, pobijaju tvrdnju o taktičkoj varci jer je neprijatelju ostavljena mogućnost da se pregrupiše i okrene frontu na istoku. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je juče da je povlačenje ruskih trupa iz oblasti oko kijeva usledilo nakon naredbe predsednika Vladimira Putina kao znak dobre volje za pregovore.